U svetu najoštrijih podela u kome živimo u ovom trenutku – ako uopšte možemo tako nešto da tvrdimo o životu i trenutku, jer vreme je relativno, a neki moderni naučni eksperimenti dokazuju da je život iluzija – apsurd je transparentniji, urnebesniji i zastrašujućiji (ova reč ne postoji, ali hej, možda ni mi ne postojimo) nego ikad. Cirkus, ludnica, laboratorija, zabavište, poprište i kreativna radionica – dovoljno da svako sklon odlepu dobije maksimalno ubrzanje ka sunovratu svesti i zdravog razuma.
Dakle, postoje ljudi koji tvrde da je Zemlja ravna ploča, a nisu Teri Pračet. Doduše, ni Teri Pračet više nije, osim što možda jeste, ali bolje bi mu bilo da nije, jer bi se pojeo od muke što ne može da zapiše sve što se ovde dešava. Tačno bi morao da se vrati i da napiše stotinak knjiga o čudesnom, uvrnutom, nestvarnom i neprirodnom svetu koji je loptast i ne ide nikuda, samo se vrti oko sebe i oko Sunca. I o opasnim posledicama koje ta vrtoglavica izaziva u nekim mozgovima – ona im ravna vijuge. Fenomen sličan centrifugi koja vam svaki put pojede bar po jednu čarapu.
