Biti ateista u najširem smislu znači ne pripadati ni jednoj religiji, ne definisati sebe kao hrišćanina, budistu, sledbenika islama, judaizma, ili bilo koje druge vere ili sekte, koja propoveda određene vrednosti, pravila, nagrade i kazne. Biti ateista ne znači biti bezbožnik, antihrist, cinik i neko ko ne veruje u takozvane više sile. Jer, ateista je možda povezan sa višim silama na druge, direktnije načine i nisu mu potrebni religiozni linkovi, božiji izaslanici i hramovi čijim će posredstvom komunicirati sa bogovima. Ateista možda ima sasvim jasnu predstavu o božanskom, kao i o kosmičkom, vanzemaljskom i ljudskom, ali ta predstava izlazi van okvira svih religioznih uverenja, koja ostatak sveta deli. I koja dele ostatak sveta. Jer, religije su izvor podele među ljudima, predrasuda i netolerancije, umesto da budu izvor mudrosti i duhovnog vođstva – što je atisitima glavni razlog za ateizam. Zapravo, zdrav razum je taj glavni razlog. Ako postoje različite religije, prosto nije moguće da je samo jedna prava i istinita, kao što nije razumno smatrati da su ljudi jedina inteligenta vrsta u svemiru. I sav ovaj uvod, zato da bismo utvrdili kako se mole ateisti, jer molitva se nalazi u svakom srcu.
