Jedan od najistaknutijih i najvećih, najuspešnijih reditelja na svetu, ne samo u Holivudu, Vudi Alen, svima je neprestano zanimljiv, kako zbog svoje karijere i svega što je postigao u svojoj profesiji, tako i zbog načina života, te brojnih kontroverzi zbog kojih je često bio glavna tema svetskih medija. Jedan od trenutaka, kada se nije pojavio na dodelu Oskara, već je bio u svom omiljenom kafiću, umesto da primi dve nagrade za film koji je radio, dovela ga je do toga da ga ljudi smatraju velikim genijalcem koji je sigurno na nekoj granici ludila. Međutim, njegov rad najbolje govori u njegovo ime, a pojedine izreke i rečenice su tu kako bi posvedočile njegovu kreativnost i bogatstvo njegovog uma, zbog čega je došao do toga da je često navođen i citiran. Ovo su samo neke od njegovih izreka se pamte, ali će se još dugo pamtiti i koristiti, te citirati svuda.
Uvek je umeo na domišljat i vispren, krajnje duhovit način da se nasmeje na svoj račun, ali i račun svega onoga o čemu ljudi govore, što dokazuje i trenutak kada je izjavio: “Kada bi Bog mogao da mi da neki znak da postoji… Veliku uplatu na moje ime na račun u nekoj švajcarskoj banci, na primer.”
Šta je život i kako ga posmatra, lako se može shvatiti iz rečenice “Život je kao koncentracioni logor… Ne možeš ga napustiti, a da ne umreš.”
A o sebi je umeo često da kaže, što su drugi često preuzimali: “Dva najveća mita koja kruže o meni jesu da sam intelektualac jer nosim naočare i da sam umetnik jer moji filmovi gube novac.”
