Čovek koji je obeležio XX vek u svetu književnosti i uopšte ceo vek u kojem je živeoi stvarao, ostao je upamćen po dobijenoj Nobelovoj nagradi 1961. godine. Umeo je možda i najbolje da rečju opiše čoveka, suštinu njegovog postojanja i bitisanja na ovom svetu, da najbolje ispriča priču o umetnosti i stvaranju, a karakteriše ga “laka” reč koja je pitka za čitanje, a u svoj svojoj jednostavnosti ipak zahteva mnogo razmišljanja da bi se dokučilo šta je zaista hteo da kaže i dokle je pisanom rečju dosegao. Sve to ga je verovatno i napravilo piscem koji živi i danas intezivno, pa se pojavom interneta, ipak nažalost, mnogo više vremena posvećuje njegovim pojedinim izrekama, nego njegovom delu u potpunosti. Ali, pošto je već toliko popularan među današnjom omladinom kao čovek čiji se citati prepričavaju i po njima mnogi i žive, izdvojili smo neke koje svi veoma vole.
“Sve su Drine ovog sveta krive, nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti; nikada ne smemo prestati da ih ispravoljamo.” Drini je posvetio mnogo svojih strana, mostovima još više, a uz njih je umeo da ispriča kako život funkcioniše i šta mu je poenta.
“Poznavao sam jednog čoveka koji je za svaku stvar koju on nema ili ne razume uspevao da nađe poneku zlu reč.” Koliko ti poznaješ ljudi koji svemu nađu zamerku, posebno onome što ih plaši jer ne razumeju?!
Kao da se ništa nije promenilo, jer je Andrić umeo da “pogodi” ono što je za svet i za sva vremena isto i uvek će ostati nepromenjeno: “U ovom društvu podjednako patimo svi, i žene i muškarci, samo su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo. Ali, što je glavno, patimo svi i mučimo se često, dugo, svirepo i besmisleno.”
