Koje izgovore, pa nemaš ti izgovore? Ali sve što govoriš sebi da opravdaš nešto što ne preduzimaš, ne činiš, ne prihvataš, ne uviđaš, odlažeš i zaboravljaš, jeste izgovor. Gde ima volje, ima i načina, odnosno, ko hoće nađe način, a ko neće, nađe izgovor – ništa tačnije. Dozvoli sebi da te ova istina neprijatno ubode, pronađi, prepoznaj i odbaci svoje izgovore.
Nemam vremena
Kako stvari u tvom dnevnom rasporedu stoje, stvarno nemaš vremena – da počneš da se baviš nekim sportom, ili nekom duhovnom disciplinom, da meditiraš, da naučiš da sviraš neki instrument. Postoje stvari koje te zanimaju, a nemaš vremena za njih, iako bi ti značajno oplemenile život, iako osećaš da bi to bilo baš dobro za tebe, da ti je potrebno – prosto možeš da vidiš sebe u tome. I onda uzdahneš i namrštiš se, jer nemaš vremena. Takav oblik rada na sebi zahteva da žrtvuješ delove svoje rutine. Da manje spavaš, da se bolje organizuješ, da nemaš prazan hod, da ne odugovlačiš i da skratiš ili potpuno odbaciš uživanje u dokolici. Dakle, imaćeš vremena, ako ga napraviš, ako uložiš energiju u to, ako se angažuješ i ako želiš. Nemanje vremena je najčešći izgovor, koji najčešće uopšte ne preispitujemo i dozvoljavamo sebi da se iza njega sakrijemo i odbacimo ono što još nismo ni pronašli – a mogli bismo.
