Ako ti je nekad neko rekao „ne drami“ „ne kukaj“ „uuu, jaka stvar“ onda ti to sigurno nije rekla samo jedna osoba – ljudi primećuju da dižeš frku oko stvari koje treba u miru da prihvatiš, u tišini da sprovodiš, da o njima nikome ne polažeš računa, da se zbog njih ne kidaš i ne pravdaš, da ne zahtevaš da te neko posebno razume i podržava, jer su to sve obične stvari koje čine tvoj život i koje su – tvoja stvar.
Muzika koju voliš
Drugi vole neku drugu muziku, ali to ne bi trebalo da te spreči da sa njima imaš dobre odnose zasnovane na poštovanju i toleranciji. Muzika je stvar kulture, ukusa, pripadnosti posebnoj potkulturi, obožavaocima ili uvažavaocima ovoga ili onoga, muzika mnogo govori o tebi i o drugima. Ali muzika ne treba da bude izvor nesporazuma – ti voliš ono što ti voliš, ali veoma je zanimljivo, kulturno i korisno za međuljudske odnose da poznaješ i razumeš i ono što voli neko drugi.
Otvorenost u pogledu toga kako se osećaš
Niti je potrebno da svakome saopštavaš kako se osećaš, niti treba to da kriješ. Ako nisi raspoložen, tužan si, zbunjen, besan, povređen, razočaran, ti zračiš time, a napor da to prikriješ jednako je destruktivan i iscrpljujući kao i to da potanko izlažeš svoja osećanja. Dovoljno je da sa bližnjima razgovaraš o tome kako se osećaš i to onda kad želiš da razgovaraš – a deljenje osećanja je u bliskim odnosima važno. Svima ostalima možeš jednostavno da kažeš „danas nisam baš raspoložen“ i da se držiš na distanci i gledaš svoja posla.
