Da li ti je neko već prebacio u šali, a možda i sasvim ozbiljno (i iznervirano) da si ziheraš? Znaš ti dobro šta to znači i šta ti se prebacuje. Ti hoćeš da sve bude sigurno i da obezbediš garancije za ono što hoćeš i da po svaku cenu izbegneš svaki rizik. I zato mnogo planiraš i kalkulišeš, a činiš veoma malo ili ništa. Fali ti spontanost, to i sam znaš, ali zato si “ziheraštvo” doktorirao i ovo su stvari koje radiš apsolutno maestralno.
Smišljaš fenomenalne izgovore za sve rizike koje nikada nećeš da preduzmeš
Jedan za drugim ispaljuješ izgovore – kako to nije za tebe, ili ti nisi za to, kako ima ljudi koji to više zaslužuju od tebe (lažna skromnost) ili kako imaš ostatak svog života da se baviš time. Za tebe uvek postoji sledeći put i veruješ u to da dobre stvari dolaze onima koji čekaju. A ta ubeđenja su samo još jedan izgovor za tvoju nespremnost da kreneš tim dobrim stvarima u susret i da radiš na onome što želiš da postigneš. Gradiš čvrsta ubeđenja i čitavu životnu filozofiju oko svoje inercije, straha od promene, od neuspeha koliko i od uspeha, oko svoje potrebe da utvrdiš svoje granice, zadržiš postojeće stanje i učauriš se u svojoj zoni komfora. Ti se braniš jer se osećaš ugroženo, ali to uopšte sebi ne priznaješ i zato su tvoji izgovori fantastični – svako vidi da su to samo izgovori, a ti čvrsto veruješ u njih.