Mudraci ti poručuju da budeš mek i nežan, da ne dozvoliš svetu da te učini tvrdim i grubim, da ne izgubiš ljubaznost i da ne postaneš ogorčen i hladan – tvoje srce treba da poznaje nežnost i slatkoću predavanja, potrebno ti je da umeš da se topiš od miline, da se raduješ i da uživaš u dobroti i velikodušnosti. Ali ljudi mekog srca osećaju da se ne uklapaju u standarde savremenog sveta – muškarci su podstaknuti da budu ljubazni i saosećajni, to su vrline koje savremen mlad čovek treba da ima, a ipak, taj isti svet traži od njih da budu neko drugi, da budu ambiciozni, da grizu i bore se za uspeh, da budu nemilosrdni, da budu alfa. U tom svetlu, nežnost srca je nedopustiv znak slabosti.
Svet šalje oprečne poruke, a od toga boli duša. Ljudi mekog srca nisu glupi da ne znaju kako ih drugi vide i kako koriste njihovu „slabost“ misleći da su jako lukavi u tome. Ali oni ne mogu to da im predoče i ne mogu da promene svoje ponašanje, ne mogu da budu grubi i odbojni kad im neko traži pomoć, uslugu, pažnju. Čak i kad znaju da to nije iz prijateljstva i da imaju posla sa osobom koja im neće dati isto zauzvrat i neće ceniti njihovu velikodušnost, oni ne mogu da idu protiv sebe, jer znaju da bi se sto puta gore osećali kad bi glumili tvrdokornost, nego što se osećaju kad znaju da ih neko bezobrazno iskorišćava.
