Sve važno što ti se desilo u životu, došlo je sa nekim odlukama, ili je prouzrokovalo donošenje odluka. I dovelo te dotle gde si sada. Ako si zadovoljan svojim životom, možda ćeš donositi odluke sa više smirenosti (ili ćeš možda biti više uznemiren u nastojanju da izbegneš promenu) ako nisi, možda ćeš prihvatiti više rizika da bi promenio stanje nezadovoljstva (ili ćeš više oklevati pritisnut strahom da može da bude još gore). Mesto zadovoljstva ili nezadovoljstva na kome se sada nalaziš, neće ti automatski olakšati donošenje odluka, niti ćeš izbeći neprijatan proces donošenja odluke. Pošto već ne možeš da izbegneš odluke, kao ni životne promene koje one donose – zaista ne možeš, jer ako ih ne donosiš svesnim delom svoje ličnosti, to će onda činiti nesvestan deo tebe – onda treba da znaš kako ćeš se osećati kad se suočiš sa procesom donošenja neke odluke. Ta osećanja će nekad trajati kraće, nekad duže, biće manje ili više neprijatna ili oslobađajuća.
Rizik
Svaka odluka, pa i najmanja, zahteva da rizikuješ. Ne možeš znati da li ćeš biti zadovoljan novim sapunom i pastom za zube, jer moraš da ih isprobaš i da rizikuješ da možda zaključiš da si pogrešio. Sitne odluke donosiš na dnevnom nivou i o njima gotovo uopšte ne razmišljaš. Da li ćeš sada obaviti taj važan telefonski poziv, ili ćeš sačekati još malo, ili uopšte nećeš ni misliti o tome i iznenada ćeš se setiti da treba nekog da pozoveš. Taj stepen neopterećenosti sitnim odlukama često ti pomaže da „pogodiš trenutak“ jer uopšte i ne razmišljaš o pravom trenutku, nego postupaš spontano. Rizik je u visokoj meri povezan sa tvojim dobrim ili lošim osećajem, jer zapravo i nemaš sa čim drugim da ga povežeš – nemaš odgovarajuće merilo i ne možeš da doneseš zaključak u koji možeš da budeš sto posto siguran. Zato slediš osećaj i – rizikuješ. Ponekad ispadne bolje nego što si očekivao, ponekad se jedva provučeš, a ponekad ispadne katastrofalno. A onda moraš da donosiš nove zaključke i odluke.
