Nije lako ostati na putu ka svojim ciljevima i snovima, ostati istrajan i kad nisi motivisan, ne odustati zato što ti je postalo dosadno i što ti se čini da bi već nešto značajno moralo da se dogodi, da ti život duguje nekakav odgovor na tvoje zahteve i ulaganja. U nekom trenutku postaneš malodušan i arogantan, počinješ da sumnjaš, tvoja vera u sebe i u dobre ishode je poljuljana i dosta ti je cimanja, ulaganja, davanja. Svi poznaju taj osećaj, ako te to imalo teši. Nisi jedini koji dođe do te tačke kad je najlakše odustati, ne zato što nemaš šta da izgubiš, nego zato što si se načisto smorio ulažući, a ništa se ne dešava onako kako si planirao. U toj tački lakše je započeti bilo šta drugo što ti skreće pažnju, nego ostati na putu ka svojim ciljevima. Postoji hiljadu razloga da odustaneš u bilo kom trenutku i samo jedan način na koji ostaješ na zacrtanom kursu. Potrebno je da razumeš da samo treba da nastaviš da radiš – i onda kad ti nije ni do čega.
Mit o strasti, motivaciji i inspiraciji
Svi produktivni ljudi stalno rade. I to je baš toliko prosto, koliko zvuči. Vrhunski sportisti, cenjeni fabrički radnici, preduzetnici, naučnici, studenti, umetnici – svi. Rad je ono što daje rezultate i jedino što na kraju pravi razliku između uspešnih i osrednjih i neuspešnih. Ako se oslanjaš na strast, motivaciju i inspiraciju, bićeš prazan i odsečen (imaćeš kreativnu blokadu) onih dana kad nema ni strasti, kad motivi ne rade i ni od kuda ne dolazi inspiracija. Jedino što treba u takvim danima da radiš, jeste da nastaviš da radiš. Bez strasti i motiva, bez inspiracije, uz pomoć napora volje, uz pomoć discipline, rešenosti i mentalne stabilnosti. Mentalna snaga ti omogućava da nastaviš da budeš produktivan i onda kad je dosadno, kad si prazan, kad ti se radije radi sve drugo, kad ti se uopšte ne ustaje iz kreveta i ne započinje dan. Benefiti se očitavaju vrlo brzo – kad nateraš sebe da radiš, iako te ništa ne pokreće, posao te obuzme i na kraju budeš zadovoljan sobom i zahvalan sebi što si bio istrajan. Osim što se posle dobro osećaš zbog sebe, ovaj napor te drži na kursu i omogućava ti da prebrodiš periode ispraznosti, sumnje i smaranja.
I da – to čini razliku između profesionalaca i amatera. Ta sposobnost da se probiješ kroz dosadu, nespremnost i manjak energije, da se „uživiš“ u posao i postigneš rezultate. Ne moraš da se osećaš sjajno, da bi sjajno radio, potrebno je samo da radiš, dok ne dostigneš nivo sjaja kojim si zadovoljan.
Svako može da radi kada je motivisan i kada je sticaj okolnosti povoljan. Razmisli o tome. Da li si spreman da u narednih pet godina prosto radiš? Da pišeš, slikaš, sviraš, treniraš, prodaješ polise osiguranja, razvijaš proizvodnju organske zimnice, gajiš rasne pse, rukovodiš preduzećem…? Bilo šta i sve čime se baviš, zahteva od tebe jedino istrajnost, pažnju, prisustvo, zalaganje. To koliko si raspoložen, motivisan ili obeshrabren, zaigran ili smoren, nesiguran i sumnjičav ili pun vere i energije – to je samo stvar tvojih emotivnih uzleta i padova, tvog unutrašnjeg stanja i tvoje potrebe za balansom.
