Poznaješ li osobe koje nikada nisu pogrešile, uvek bile ispravne i donele prave odluke i učinile pravu stvar? Možda sada možeš da se setiš nekih svetlih primera, koji su ostavili najveći utisak na tebe, možda su to bili neki pedagozi i treneri, ili neka upečatljiva figura iz tvoje porodice, neko koga su svi cenili, računali na njega i obraćali mu se u nevolji. To su sigurno najbolji ljudi koje poznaješ i voleo bi da imaš deo njihove odlučnosti, mudrosti i samopouzdanja. Ali ti zapravo ne znaš sa čime su se oni borili u sebi i šta oni misle o svojim odlukama i postupcima. Ako imaš prilike da nekog od njih pitaš da ti nešto kaže o tome, bićeš iznenađen – jer će ti ispričati o nesigurnosti, sumnjama, pogrešnim potezima koji su u nekom trenutku opredelili dalji tok njihovih života, greškama koje su učinili u besu, stvarima zbog kojih se i dalje kaju. Saznaćeš koliko im je bilo teško da oproste sebi, ako uopšte i jesu u nekim stvarima, i da oni sebe uopšte ne vide onako kako ih ti vidiš. Oni ne smatraju da su heroji, ni posebno uspešni, ni naročito stabilni, niti imalo bolji od drugih. A to je zapravo, najvrednija lekcija koju možeš da naučiš od svetlih primera, od najboljih ljudi na koje se ugledaš.
Zato ne treba da veruješ u greške. Umesto toga, veruj u pokušaje, u svoju spremnost da učiniš sve što si u stanju u datom trenutku, u suočavanje sa greškama i u napor da ih ispraviš – jer tako rade najbolji među nama.
