Neki postanu agresivni pod dejstvom alkohola, ali većina ljudi prosto se raspilavi kad malo popije, a kad popije malo više, počne i plakanje i nostalgija i kajanje i samosažaljevanje na veliko. Jedna od najgorih sentimentalnih ljigavština koje možeš nekome da prirediš jeste pijano zvanje telefonom (i slanje poruka) i izjavljivanje ljubavi i neprebola – zato vam se u sklopu svih saveta o tome šta da nikako ne radite posle raskida, napominje da ne zovete bivšu u pijanom stanju. Em ćeš je uznemiriti i iznervirati, em nećeš povećati šanse za izmirenje, em se sutra nećeš ničega sećati. Ali, to ti je sve poznato. A sad, da razmotrimo hemiju – suštinu svih ljudskih gluposti. Ili prosto, suštinu. Alkohol deluje kao sedativ na centralni nervni sistem. Zato petljaš jezikom kad govoriš, vidiš slabije, gubiš ravnotežu. Ali alkohol najviše pogađa deo mozga koji je odgovoran za ponašanje i emocije. Zato ti sve postane smešno, ili se naljutiš pa postaneš agresivan ili iz čista mira počneš da plačeš.
Tehnički, alkohol je droga. Svrstava se među depresante, što znači da usporava vitalne funkcije – tera te da počneš da brbljaš o stvarima koje bi pri zdravoj pameti prećutao, remeti percepciju i usporava reakcije. Najbolje je opisan kao “droga koja smanjuje mogućnost da osoba razmišlja racionalno i koja iskrivljuje sposobnost donošenja odluka.” Kraće i nezvanično – od alkohola oglupaviš. Količina igra bitnu ulogu u tome koliku ćeš budalu napraviti od sebe pod dejstvom pića. Par piva ili čaša vina te uglavnom opuste, oni osetljiviji postanu pripiti, a oni koji nastoje da zadrže svoje dostojanstvo (manji broj ljudi) tada prestane da pije. Ostali (najveći broj) prosto nastavi, dok totalno ne otupi i odvoji se od realnosti. A gubitak kontrole nad pokretima tela, mučnina i povraćanje, nisu ono najgore.
