Pored toga što je mnogo mladih sve više depresivno i izgubljeno, oni sve češće plaćaju još jedan danak savremenom načinu života, koji je izgleda gore nego neprirodan – proživljavaju krizu srednjih godina, karakterističnu za životno preispitivanje i svođenje računa na izmaku mladosti, već u svojim dvadesetim. Ovom stanju verovatno treba neki novi termin (od čega nam neće biti ništa lakše), ali za sada je prepoznatljivo kao kriza srednjih godina – otpor i bunt u odnosu na dosadašnji, sputavajući način života, strah da ćemo brzo postati nemoćni, a nećemo stići da doživimo sve dobre stvari koje priželjkujemo. Evo kako se to manifestuje kod mladih.
Život iznad svojih mogućnosti – kupuješ stvari koje ne možeš sebi da priuštiš, trudeći se da živiš na visokoj nozi. Stalno si u dugovima i kreditima.
Uviđaš da ono čime se trenutno baviš, nije hobi, niti privremeno zanimanje, već karijera. Što nije baš dobra vest, jer si nezaposlen.
Počinješ da izgledaš starije. Kad primetiš prve sede i prve bore, ili još gore, naznake da ćeš uskoro oćelaviti, postaješ stvarno očajan i depresivan. Izgledaš kao mlađi brat svoje majke.
Previše si kritičan prema potencijalnim partnerkama. Nedavno si uhvatio sebe kako govoriš devojci sa kojom si izašao na prvi sastanak kako možeš da je voliš, ali nisi zaljubljen u nju. Ponašaš se kao lik iz nekog romana – i to onaj koji ti se uopšte nije dopao.
