U javnom nastupu izložen si pre svega pogledima ljudi i zato je u startu važnije kakve pokrete imaš, nego šta govoriš – dok se ne prođe prvi nalet treme, dok se ne opustiš i osetiš da si sa onim što izlažeš, na svom terenu. Stručnjaci za javne nastupe preporučuju da vežbaš gestikulaciju i govor tela i da možeš sebi da podigneš samopouzdanje tako što ćeš odvajati nekoliko minuta dnevno da ih provedeš u “pobedničkim pozama”, a to je poza sa rukama podignutim ka nebu, kao i poza Supermena, temeljno rastavljenih nogu, sa pesnicama na bokovima, isturenih grudi. U jogi postoji poza za podizanje samopouzdanja – kad stojiš na jednoj nozi (bos) a taban druge noge ti je oslonjen na unutrašnju stranu butine noge na kojoj stojiš. Pritom, šake su ti spojene (kao u pozdravu ili izrazu zahvalnosti kod Japanaca) u visini grudi, leđa prava i pogled usmeren pravo ispred sebe.

Supermen između dve akcije

Pre nego što treba da se sastaneš sa ljudima koje treba da uveriš u kvalitet onoga što nudiš, ili da održiš prezentaciju, provedi nekoliko minuta u pozi Supermena koji se upravo prizemljio, stao da pogleda oko sebe i da bude viđen, pre nego što ponovo uzleti i učini neko junačko delo. Kad dođe trenutak da stupiš u svoju akciju, sigurno ćeš osećati manji pritisak i tremu – probaj i uveri se.

govor tela 1 Kako da uvežbaš govor tela prilikom javnog nastupa

Podigni nivo energije

Potrebno je da prilikom nastupa pokažeš viši nivo energije i entuzijazma od uobičajenog, jer ono što tebi deluje energično i živahno, drugima može da izgleda beživotno. Malo više strasti, unošenja, davanja sebe – bar za 20 odsto više nego što bi inače pokazao, u opuštenim okolnostima.

Ukoliko se zbuniš, nasmeši se

Kad ti stane mozak, zabaguješ i upetljaš se, stani i trenutak nelagodnosti iznesi sa osmehom. Osmeh pomaže tebi da te neprijatnost ne proguta potpuno i deluje na ljude okolo, koji dobro osećaju tvoju neprijatnost i ne znaju kako da reaguju. Ako se osmehneš, već si uradio nešto dobro. Ako pritom kažeš svima – kad se zaglavim, kao sada i ne znam šta da radim, ja se osmehujem i osmehneš se još šire i raširiš ruke u gestu bespomoćnosti, bićeš simpatičan i šarmantan i verovatno ćeš dobiti aplauz i dobacivanja podrške, jer je publika obično uvek spremna da podrži zbunjene (kolektivna empatija), što će ti dati malo vremena da se sabereš. Ako ne znaš gde si stao, vrati se malo unazad i ponovi deo pre toga, pa ćeš se setiti šta je trebalo da kažeš dalje.

Comments