Postoji bezbroj izvora stresa na poslu, koje ne možete da izbegnete, a mogu da budu rezultat različitih stvari i situacija. Od jednostavnih izazova, kao što je računar koji otkazuje, ili štampač koji gužva papir, do nagomilavanja posla i jurenja rokova – sve je to izvor stresa i nervoze. Najveći stres na poslu ipak dolazi zbog pritiska rokova, kao što su brojna istraživanja pokazala. Šefovi i menadžeri postavljaju velike zahteve i očekivanja, a tu je i strah od posledica neispunjavanja tih zahteva, odnosno, gubitka posla. Svi jure da se dokažu i izlažu se dvostrukom stresu – i zbog preopterećenosti poslom i zbog strepnje od neizvesne budućnosti. Pored ispunjavanja rokova, svakodnevni stresori su osećaj da ste u gužvi, da nemate vremena za sebe, kao i međuljudski odnosi i kućni i porodični problemi.
Kombinacija okidača stresa na kraju može da dovede do manje produktivnosti, poremećaja koncentracije i efikasnosti – upravo do onog izostanka očekivanih rezultata, od koga strahujete.
Stres na radnom mestu varira od blage nervoze do teškog stresa, u zavisnosti od okolnosti. Težak stres sadrži elemente osećanja podcenjenosti, preopterećenosti poslom, nedostatkom upravljanja sopstvenim vremenom, osećaj da ste žrtva okolnosti i neprijateljskog okruženja i da ste iskorišćeni. Dodatni elementi teškog stresa su kad se pred vas postavljaju zahtevi i zadaci za koje nemate potrebne veštine i iskustvo, pa se u samom suočavanju sa takvim zahtevima osećate neuspešno i neadekvatno.
Svakodnevni stres uzima danak u fizičkom zdravlju i mentalnoj stabilnosti. Vremenom možete razviti simptome bolesti, srčane smetnje i nervozu stomaka i (ili) glavobolje, anksioznost, nesanicu i gubitak fokusa, kao odgovor vašeg organizma i uma na izloženost stresu.
Evo nekih strategija za kontrolu stresa.
Prepoznajte izvor stresa
Pre svega, potrebno je da jasno definišete izvor najtežeg stresa – da li su to odnosi sa šefom ili nekim saradnikom, nedostatak slobodnog vremena, ili pritisak da se preobilje posla završi u prekratkom roku. Identifikujte okidače stresa, da biste mogli efikasnije da sagledate svoju poziciju i pregovarate o uslovima rada i obimu posla, kao i da se bolje organizujete i upravljate svojim vremenom.
Iskoristite sve vreme svog odmora
Nemojte “prodavati” slobodne dane, ostajati prekovremeno na poslu, ili nositi posao kod kuće i raditi vikendom, pregorećete. Radite u okviru radnog vremena i postavite jasne granice u odnosu na svoje slobodno vreme. Možda ćete morati da pregovarate sa poslodavcem o tome, ali ako se spremate da potpišete neki poslovni ugovor, zahtevajte da se unesu stavke o neprikosnovenosti slobodnog vremena, odnosno, o određenom broju radnih sati. U zapadnjačkom poslovnom sistemu nadređeni se mršte kad hoćete da koristite odmor koji vam pripada i svi se prosto “hvale” time kako godinama nisu koristili bolovanje, niti otišli na odmor. To nije normalno i uništava samu suštinu zadovoljstva životom. Vi radite da biste omogućili sebi privatan i komotan život, a ne živite da biste radili.
