Samopoštovanje je ono što mislimo o sebi i kada je to mišljenje pozitivno, onda smo samopouzdani i zadovoljni sobom, svojim sposobnostima i kompetencijama. Samopoštovanje je relativno stabilno i trajno, iako varira u različitim životnim fazama. Zdravo samopoštovanje nas čini izdržljivim i optimističnim.
Samopoštovanje (i njegov nedostatak) utiče na sve oblasti života, na naše razmišljanje, osećanja, ponašanje, odnose. Ljudi sa zdravim samopoštovanjem ne gube tlo pod nogama kada u nekim periodima u bitnim stvarima ne uspevaju, već pripisuju sebi zasluge, kada stvari jednom krenu na bolje. Oni objektivno procenjuju okolnosti, uticaje sa strane i svoje greške i slabosti i u stanju su da se koriguju i unaprede. Zdravo samopoštovanje, dakle, zahteva realnu procenu svojih snaga i slabosti, jer kad prihvatimo svoje mane bez osuđivanja sebe, naše samoprihvatanje nadilazi naše slabosti.
Oštećeno samopoštovanje utiče na našu sposobnost upravljanja nevoljama i životnim razočaranjima, kao i na sve bitne odnose, uključujući i odnos prema sebi. Kada je narušeno samopoštovanje, osećamo se nesigurno, upoređujemo se sa drugima, sumnjamo u sebe i stalno sebe kritikujemo. Ne prepoznajemo svoje vrednosti i ne umemo da izrazimo svoje želje i potrebe. Umesto toga, možemo ih žrtvovati, i pokušati da kontrolišemo osećanja drugih ljudi, odnosno njihova osećanja prema nama, kako bismo se bolje osećali sa sobom. To uključuje manipulaciju, ulogu žrtve, obezvređivanje drugih, ili izazivanje ljubomore. Postajemo preosetljivi na kritiku i ne usuđujemo se da rizikujemo i isprobamo nove stvari u životu iz straha od neuspeha.
Otkrivanje uzroka i korena oslabljenog i oštećenog samopoštovanja neophodno je za njegovo podizanje i jačanje, a uzrok uglavnom leži u tinejdžerskom uzrastu, jer se tada razvija samosvest i samopoštovanje. Mnogi se celog života bore sa oslabljenim samopoštovanjem, pa i sa depresijom koja je iz toga proizašla, ali vi možete izgraditi zdravo samopoštovanje.
