Menadžer ispunjava specifične zadatke u organizaciji i potrebno je da ima određene sposobnosti i upravljačke veštine koje obuhvataju sposobnost obavljanja izvršnih dužnosti uz izbegavanje kriznih situacija i brzo rešavanje problema. Upravljačke veštine mogu se razviti kroz učenje, kao i kroz praktično iskustvo (najbolja je kombinacija teorije i prakse), i one pomažu menadžeru da se poveže sa svojim kolegama, da zna kako da se odnosi prema podređenima, kao i prema nadređenima.
Praktično, menadžer tima omogućava nesmetan protok aktivnosti u organizaciji.
Dobre veštine upravljanja su od vitalnog značaja za bilo koju organizaciju, a menadžer koji unapređuje i razvija svoje veštine, u stanju je da unapredi i misiju i viziju kompanije, ili poslovne ciljeve sa manje prepreka i primedbi iz internih i eksternih izvora.
Veštine upravljanja i liderstva se često kombinuju, ili koriste naizmenično – obe uključuju planiranje, donošenje odluka, rešavanje problema, komunikaciju, delegiranje i upravljanje vremenom. Dobri menadžeri su gotovo uvek i dobri lideri.
Pored vođenja, kritična uloga menadžera je da obezbedi kohezivno funkcionisanje svih delova organizacije, jer se bez takve integracije mogu javiti problemi koji dovode do neuspeha. Upravljačke veštine su ključne na različitim nivoima kompanije, od najvišeg rukovodstva, preko posrednih supervizora, do menadžera na prvom nivou.
Pročitajte i ovo: Kako da privučete i zadržite najbolje radnike
Tri osnovne veštine upravljanja uključuju tehničke, konceptualne i intrapersonalne veštine
Tehničke veštine
Omogućavaju menadžerima da koriste različite tehnike za postizanje svojih ciljeva. Ove veštine ne uključuju samo rukovanje mašinama i softverom, proizvodnim alatima i delovima opreme, već i veštine potrebne za povećanje prodaje, dizajniranje različitih vrsta proizvoda i usluga i njihovo plasiranje.
Sat: BPM (Emporia Armani) Ušće, Lokacija: Pura Vida
Konceptualne veštine
Podrazumevaju sposobnost za apstraktno razmišljanje i formulisanje ideja – menadžer mora biti u stanju da sagleda ceo koncept, analizira i dijagnostikuje problem i pronađe kreativna rešenja. Ovo pomaže menadžeru da efikasno predvidi prepreke sa kojima se može suočiti njegovo odeljenje ili poslovanje u celini.
Ljudske ili interpersonalne veštine
Uključuju sposobnost menadžera da gradi i održava dobre međuljudske odnose, da motiviše zaposlene i efikasno iskoristi ljudski potencijal za najbolje rezultate.
Pored osnovnih uprvljačkih, tu je i šest osnovih menadžerskih veština, neophodnih za obavljanje ovog posla
Planiranje je vitalni aspekt unutar organizacije, koji se odnosi na nečiju sposobnost da organizuje aktivnosti u skladu sa postavljenim smernicama, a da pritom ostane u granicama raspoloživih resursa, kao što su vreme, novac i rad. To je takođe proces formulisanja skupa akcija ili jedne ili više strategija za praćenje i postizanje određenih ciljeva ili zadataka sa raspoloživim resursima. Proces planiranja uključuje identifikaciju i postavljanje dostižnih ciljeva, razvoj neophodnih strategija i skiciranje zadataka i rasporeda kako da se postignu postavljeni ciljevi. Bez dobrog plana, ne može se mnogo postići.
Menadžer mora imati odlične komunikacione veštine, da bi odredio koliko se informacija deli u timu, obezbeđujući da grupa deluje kao jedinstvena radna snaga. Koliko dobro menadžer komunicira sa ostatkom svog tima, određuje koliko dobro zacrtane procedure mogu biti praćene, koliko dobro se zadaci i aktivnosti mogu završiti, a samim tim i koliko će organizacija biti uspešna. Komunikacija uključuje protok informacija unutar organizacije, bilo formalne, ili neformalne, verbalne, ili pismene, vertiklane ili horizontalne i omogućava nesmetano funkcionisanje organizacije.
Pročitajte i ovo: Da li vas perfekcionizam sprečava da napredujete u biznisu?
Još jedna vitalna veština menadžera je donošenje odluka i predstavlja ključnu komponentu uspeha i menadžera i organizacije – ispravne odluke rezultiraju uspehom, loše odluke dovode do lošeg učinka. Menadžer mora biti odgovoran za svaku odluku koju donese i spreman da preuzme odgovornost i za rezultate svojih odluka.
Delegiranje je čin prenošenja poslova i ovlašćenja na druge zaposlene ili podređene, što omogućava da se zadaci preraspodele unutar tima ili organizacije, u skladu sa trenutnim opterećenjem. Menadžer sa dobrim veštinama delegiranja u stanju je da efikasno preraspoređuje zadatke i daje ovlašćenja pravim osobama, kako bi se produktivnost optimizovala i obezbedila odgovornost zaposlenih.
Dobar menadžer mora imati sposobnost rešavanja problema na mestu gde se pojavljuju, bez odlaganja. To znači da problem mora da prepozna i identifikuje, a zatim pronađe najbolji način da ga reši, čak i u otežanim okolnositma.
Sposobnost motivisanja je još jedna važna veština dobrog menadžera, jer motivacija pomaže u stvaranju željene radne atmosfere i ponašanja, odnosno, adekvatnog odgovora zaposlenih.
U vrhunskom menadžmentu, sve nabrojane veštine neophodne su za dobro vođenje organizacije i njenih delova i postizanje željenih ciljeva.
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Đorđe Đoković
