Naši sagovornici su Stefan Aćimović, Marko Arizanović i Nikola Grozdanić – članovi grupe DRAM. Nedavno su predstavili svoj drugi studijski album, pod nazivom Previše svega, a u ovom intervjuu otkrili su nam inspiraciju iza albuma i njegovog naziva, promenama koje su doživeli u životnom i karijernom smislu, kao i šta sve možemo očekivati od njihovog live nastupa povodom drugog albuma, koji će biti održan u Domu omladine, 21. oktobra od 20 časova. Saznajte više o procesu iza nastanka njihovih pesama i spotova, šta sve novo možemo očekivati od grupe DRAM i, naravno, vidimo se u petak ispred bine!
Pre svega, kako ste? Jeste li uzbuđeni povodom objave svog drugog studijskog albuma Previše svega?
Ceo septembar i oktobar su nam veoma haotični, izložili smo se zbog novog albuma, a sad je došao i taj najveći koncert do sada. Petak, 21. oktobar, u Domu omladine Beograda. Budite tamo, biće “previše svega” i na koncertu i nakon koncerta, na afteru.
Zašto ste se odlučili za baš ovaj naziv i cover albuma?
To “Previše svega” u sebi sublimira sve što nam se događalo za ove dve i po godine od objave prvog albuma. Sva ta putovanja na svirke po Srbiji i regionu, zajednička bendovska letovanja, diplomiranja, prvi poslovi, pijanstva, odlasci starih i dolasci novih ljudi u bend. Lirski, hteli smo da kažemo kako smo se osećali, da smo i sami bili frendzonirani, anksiozni, depresivni, ali i zaljubljeni. Fizičke promene oslikava sam omot koji je radila naša draga Tamara Tasić Brusnica, na kom smo se multiplicirali u nekoliko primeraka i prošli različite faze sa frizurama i stajlinzima.
Vaš prvi album zove se Nećemo promeniti svet – kako sada gledate na svet i da li vam se čini da ste ga ipak (barem malo) promenili?
Simbolično, Nećemo promeniti svet objavili smo u vreme kad se svet raspadao, pred pandemiju. Ne znamo koliko se promenilo sve, ali mi smo se u velikoj meri promenili. Verujemo da je to najvažnije. Skroz je kul početi od sebe.
Na drugom albumu eksperimentisali ste sa novim zvukom. Otkud ta odluka i da li ste imali želju da se udaljite od indie zvuka po kom ste prepoznatljivi?
Poželeli smo te silne vodene sintove, reverbaste gitare, više instrumentalnih tema, a manje pevanja nego ranije. Previše svega je bio naš coming of age album, instrospekcija kroz tinejdžersko doba koje još uvek zna da se zakasnelo pojavi i sve nas iznenadi. Omaž adolescenciji. Sve radimo u skladu sa osećajima, hteli smo da probamo i nešto malo drugačiji zvuk. Svakako, i dalje smo u domenu indie muzike, SVE RADIMO SAMI!
Na albumu Previše svega čuje se uticaj synth zvuka koji je bio popularan osamdesetih godina. Koji 80s muzičari i bendovi su vas inspirisali na stvaranje?
Slušali smo, zapravo, najviše naših autora, poput Olivera Mandića i Dina Dvornika. Ako hoćete da se instant inspirišete, dovoljno je da odete na Yugowav žurke i već ste spremni za stvaranje. Bili su tu i prvi albumi Prljavog kazališta, nešto i od Plavog orkestra. The Smiths, Men I Trust, The Neighbourhood od stranih, mada potonji su takođe revival osamdesetih.
Koja je najdraža pesma sa novog albuma svakome od vas i zašto?
Stefan najviše voli Pesmu za V jer plače na poslednjem refrenu, Marko Frendzonu jer nešto tu kao peva, a Nikola Zaraćene strane jer može da zakiva bubanj koliko mu duša ište.
Da li uskoro možemo očekivati spot za jedan od novih singlova i kada? Otkrijte nam fun fact o spotu, šta ste nam spremili?
Spot je snimala strava ekipa na čelu sa Mayom Janković – režiserkom, Džejlanom Ibrahimobićem – direktorom fotografije i Lolom Aralicom – producentkinjom. Manje od mesec dana smo pripremali sve, što je za sada bilo najbrže od svih spotova. Inače, posle spota, pesma nam je još bolja, video baš opisuje to što smo zamislili kada smo pisali pesmu, Maja i Džejlan su pogodili emociju. I da, Lena Mišić i Sava Suvačarev su izrazito lepi ljudi ispod maski, morate ih videti uživo. Iako nam se Majina ideja da oni budu sve vreme pod maskama na početku nije dopala zbog fabulozne lepote, sve je ispalo bomba. Bilo je komentara da je Hozier gledao premijeru spota i trenutno sigurno suze roni što smo ga preduhitrili u estetici.
Koji trenutak sa dosadašnjih nastupa vam je ostao u najlepšem sećanju?
Bilo je mnogo momenata, neki su lepi neki ne, ali važno je da je bilo sadržajno. Evo pojedinih: šutka na prvoj pesmi u Nišu, susret sa huliganima u Vinkovcima na tonskoj, after u Varaždinu sa Svemirkom, iznenadno ispadanje instrumenata iz gepeka kombija na auto-putu, Markovo skidanje na zahteve publike na Arsenal festu, udaranje struje u Stefana na koncertu u Zrenjaninu i završetak u Urgentom centru. Najjači utisci su, zapravo, ljudi koje smo upoznali širom regiona na nastupima i koji nas zovu na Božić, bilo katolički bilo pravoslavni, i onda mi dođemo i družimo se baš jako.
Da li se od početaka vaše karijere do sada nešto promenilo na srpskoj indie rock sceni? Ko su muzičari sa kojima sarađujete ili biste voleli da sarađujete u budućnosti?
Promena je prisutna, mnogo je više bendova i autora koji prave muziku blisku nama. I spotovi, sve pršti. Vrlo smo sterni zbog toga koliko nas je zapravo i šta sve alternativa može da pruži danas, potrebno je samo da istražite. Na ovom albumu sarađivali smo sa Fantomom, to je bilo strava druženje i Fantoma prosto morate upoznati. Trenutno nismo razmišljali o trećem albumu i novim kolaboracijama, ali svakako bismo voleli da to bude neko neočekivan i iz bivših republika, da napravimo regionalku.
Iako se aktivno bavite muzikom, svako od vas ima i day job. Kako uspevate da izbalansirate dva paralelna karijerna puta?
Bežimo s posla malo ranije kad je baš frka. Ne, zaista dan često zna da počne u 6 časova, a da se završi u 23 časa, naročito sad kad smo u pripremama oko Doma omladine, a nas to sve dobro vozi. Bitno je da se nešto dešava. Mnogo je jako da imaš taj komfor i ne pristaješ na kompromise radi izvora prihoda u muzici, a to ti omogućava taj daily job.
Šta biste poručili klincima koji se odvaže da pokrenu bend? Mnogi su to uradili, ali brzo odustali – postoji li “recept” za dugotrajnu karijeru?
I sami tragamo za takvim receptom. Svakako, imati bend ili biti autor i cimati se sa izdavanjem i sviranjem SVOJIH pesmama je nešto najlepše što nam se dogodilo i što smo hteli. Dram nam nije prvi bend, te početne stvari moraju da se prođu makar se završile neslavno, ali opet Dram nama i jeste bend koji je stigao najdalje i mi konstantno učimo šta treba, a šta ne. Ono što sigurno znamo jeste: skupite gotivnu ekipu i već sledeće nedelje zakažite dva sata probe!
Fotografije: WANNABE Media
Jovana Pantić
