Naš sagovornik je Željko Tintor, vlasnik vinske radnje Vinomond d.o.o, pasionirani ljubitelj vina i vinske kulture. Sa Željkom smo razgovarali o tome kako je došao na ideju da otvori svoju “vinsku oazu”, zašto toliko ceni portugalska vina, kao i u kojim srpskim sortama najviše uživa. Naravno, poveli su se i razgovori o životu, trenucima za pamćenje i hedonizmu – a evo šta vam poručuje i čemu nazdravlja Željko Tintor.
Kako ste, čašom kog vina ste započeli današnji dan?
Odlično! Dan počinjem rano ujutro, a prvo vino popijem najčešće uz ručak. Danas je to bilo penušavo vino iz Bairrade Campolargo Bruto.
Vlasnik ste vinske radnje Vinomond d.o.o. Kada je vaša ljubav prema vinima krenula i kako ste došli na ideju da otvorite svoju “vinsku oazu”?
Od najranijih dana, s obzirom na to da sam poreklom iz Dalmacije. Pre dvadeset godina sam se obreo u ovom poslu i počeo da spajam lepo i korisno. Vinski dućan u Zemunu je otvoren desetak godina kasnije!
Kakva sve vina možemo pronaći u Vinomondu i za koje vino se sami najčešće odlučujete?
Vinomond je poznat po odabiru naboljih vina Portugala i posebnoj selekciji vina iz Srbije. Nemam omiljeno vino. Imam vinare i regije koje volim.
Veliki ste ljubitelj portugalskih vina. Šta ih čini tako posebnim i koje portugalsko vino biste preporučili našim čitaocima?
Mislim da je to pre svega blizina okeana koji noću ohladi (prirodno aromatična i sveža vina), a preko dana provetrava (ne hvataju se plesni – zdravo grožđe), veoma raznovrsno (granit, škriljac, glina, krečnjak…), ali škrto tlo (mali prinosi, mineralna vina ), viševekovna neprekinuta tradicija i veoma velika površina pod vinogradima (konkurencija).
Kako je nastala vaša dugogodišnja konekcija sa Portugalom i njihovim vinima?
Pre dvadeset godina sam se zaposlio kod svog prijatelja Miće Bašića. On me je zarazio svojom ljubavlju prema Portugalu i vinima iz Portugala. To traje i ne popušta.
Aktivno radite i na vraćanju srpskih vina na domaću pozornicu. U čemu leži lepota srpskih vina i koje sorte biste istakli kao posebne?
Godine 2002. skoro da i nije bilo domaćih vina. Bio sam prisutan kada je konobar, u jednom od najboljih restorana u gradu, gostu koji je tražio local wine, preporučio hrvatska, makedonska i crnogorska vina. Uvideo sam da treba mnogo toga da se menja.
Menjamo i dan-danas! Idemo ka cilju da se Srbija dostojno vrati na vinske mape. Imamo Frušku goru (možda i najstariju vrhunsku regiju), istočnu Srbiju, Šumadiju, tri Morave… Od domaćih belih sorti tu su Grašac i Furmint, a crni Prokupac (sa starih čokota) će davati velika i dugovečna vina. Od internacionalnih Merlot i Cabernet Franc mislim da mogu dati ustaljeni kvalitet sa našim lokalnim pečatom.
Najlepša vina Srbije moraju da nose pečat kraja iz kog dolaze i ljubavi vinara i vinogradara koji ga stvaraju. To, pre svega, znači ozbiljan rad u vinogradu!
Šta nam je sve potrebno da bismo na pravi način uživali u vinu? Da li predznanje, dobro društvo, samo flaša vina ili nešto sasvim drugo?
U dobrom društvu vino je još bolje, a i obratno. Nikad nisam popio ni čašu vina sam. Mnogi “prodaju maglu” kad su vina u pitanju. Moj savet je da ipak ne kupujete vina u marketima. Najbolje je da nađete prodavca vina koji može da vas sasluša, i u skladu sa vašim željama, ponudi vino sa malim pomakom u kvalitetu u odnosu na vaše prethodno iskustvo. Naravno, povratna informacija je veoma važna za nastavak vinskog putovanja. Mislim da veliko preskakanje vinskih stepenica može često biti “pucanj u prazno”.
Da li je istina da je “u vinu istina”?
Mislim da je naša verzija preciznija: što trezan misli – to pijan govori.
Pamtite li poseban trenutak koji vam se dogodio uz čašu vina i koji je to trenutak?
Pre desetak godina sam imao priliku da probam Ferreira Vintage Porto iz 1864. To je, recimo, trenutak koji pamtim, mada ih je bilo mnogo.
Hajde da zamislimo da poslednjim pitanjem nazdravljamo. Čemu dižemo čaše?
Nazdravljamo prvom srpskom vinu koji će se pojaviti na ozbiljnijoj svetskoj vinskoj listi ili časopisu!
Fotografije: WANNABE Media
Jovana Pantić
