Naš sagovornik je Miroslav Živanov, scenski i grafički dizajner, koji je u online svetu poznatiji pod usernameom @thedancingis_good. Nakon studija scenskog dizajna, preovladala je njegova dugogodišnja ljubav prema grafičkom dizajnu, koju je uspešno predstavio putem društvenih mreža i brojnih projekata na kojima je radio kao dizajner. U nastavku intervjua pročitajte šta je to što pokreće Miroslavov rad, gde sve nalazi inspiraciju za svoje radove, kako se nosi sa “kreativnim blokom”, kao i zbog čega je važno za današnje umetnike da se nađu u prostoru društvenih mreža.
Za početak – kako si? Da li si već odredio novogodišnje odluke i dobio uzbudljive ideje za nove privatne projekte?
Odlično, uveliko smo zakoračili u 2023. godinu i vrlo joj se radujem! Izbegavam da pišem novogodišnje odluke, jer onda imam neku vrstu pritiska da treba da ih realizujem, da su to neki zahtevi koje sam postavio sam sebi i koji me vrebaju i čekaju da budu ispunjeni. Umesto toga, obećao sam sebi spakovane kofere, preškrabane rokove i pritisnute ljubavne tastere. Ljubavi i putiovanja je uvek potrebno.
Novih ideja je na pretek, ali vremena malo. Trudim se da sažmem sve što mi se mota u glavi, ali prvu ideju možete da očekujete već u februaru.
Tvoj instagram profil @thedancingis_good je na Instagramu dostigao veliku popularnost. Koliko je za današnje umetnike važno da se nađu na društvenim mrežama i kako je tebi to pomoglo?
Društvene mreže su postale naša svakodnevica. Provodimo dosta vremena posmatrajući živote drugih putem ekrana. Ne bih rekao da je važno ili nužno da se nađete na društvenim mrežama, mislim da je to svakako opcija.
Vaš profil može da postane mesto gde delite umetnost, recepte, savete, putovanja… Ali, društvene mreže nisu jedini izvor gde možete da pokažete vaše ideje ili umeća.
Meni se učinilo kao dobra i efikasna prilika da Instagram profil postane moj portfolio. Kačio sam radove bez pretenzije da to preraste u nešto više. Međutim, jeste. I neizmerno sam srećan i zahvalan zbog toga. Ipak, niko nam ne garantuje da će Instagram večno biti deo naše svakodnevice, pa je važno uvek imati opciju koja je mimo društvenih mreža.
Šta se sve nalazi na dnevnom redu grafičkog dizajnera? Opiši nam svoj kreativni proces.
Zavisi od toga za koga radim i šta radim.
Koliko je tema izazovna, uzbudljiva i kompleksna. Nekad mi je potrebno dublje istraživanje ili informisanost, duži period razmišljanja. A nekad uradim dizajn čim sednem za laptop. Kad uđete u kreativni proces, glavni akter je dobra ideja. Važno je skicirati, zapisivati, opažati – pa tek onda početi sa radom. Ne žuriti. Dati sebi vremena.
Šta je tvoj pokretač kada su u pitanju vizuali koje prikazuješ na Instagramu, i koja je opšta poruka koju želiš da pošalješ svojim citatima i vizualima?
Ne postoji jedinstvena opšta poruka, niti jedan pokretač. Bitne teme su u malim svakodnevnim stvarima, u načinu kako se ophodimo jedni prema drugima, u tome koliko smo nežni sa sobom i sa onima koje volimo.
Završio si osnovne i master studije za scenski dizajn. Kako je došlo do toga da postaneš grafički dizajner, i kako jedan „passion project“ postane karijera?
Nakon srednje škole sam u prvi mah upisao grafički dizajn, ali sam onda istog leta shvatio da je scenski dizajn nešto što me veoma zanima, pa sam promenio smer. Ipak, ljubav prema grafičkom dizajnu je ostala. Usled pandemije sam izgubio posao. Odlučio sam tada da pokrenem profil i krenem da gradim svoj vizuelni identitet. Niz faktora se poslagalo, te je grafički dizajn trenutno moj posao, ali scenografija je bila i ostala moja velika strast.
Među mnogim projektima na kojima si radio – koji primer dizajna bi istakao kao posebno drag ili koji je bio dobro prihvaćen od strane publike?
Bilo je dosta takvih projekata.
Prošle godine sam radio dizajn pozorišnih plakata za 3 predstave, što je bilo vrlo uzbudljivo, jer sam povezao moje dve strasti – scenski i grafički dizajn. Ili, moj projekat pod nazivom Dragi dnevniče. Stranice dnevnika gde sam u kratkoj formi zapisivao kako se osećam. Moram da napomenem da je to format koji je publika najviše delila, poručivala i uspela da se poveže.
“Creative block” je nešto sa čime se veliki broj umetnika suočava. Da li ti se desilo da ga doživiš i kako prebrodiš takav period?
Da, desi se često. I to je skroz u redu. Tada znam da je vreme za pauzu. Napravim mali predah. Radim nešto potpuno drugo. Prosto mi je potrebna distanca od dizajna. Stvari koje forsiramo, retko kada ispadnu dobro. Zato su blokade nekad i dobre, daju vam prostor da predahnete i napravite reset misli i osećanja.
Trendovi u dizajnu se konstantno menjaju. Da li uspevaš da ih ispratiš i šta misliš da će biti sledeći veliki trend?
Da, trendovi dolaze sve češće i u sve većem broju. Malo se izgubite kada pokušate baš svaki da ispratite. Tipografija se jako brzo menja, aktuelne boje takođe… Ne znam šta će biti sledeći veliki trend, ali trudim se da ne robujem njima. Radim ono što je meni u tom trenutku prijatno ili dopadljivo. Na kraju, ne dozvolite da trend diktira vama. Radite ono što vas radi.
Odakle crpiš inspiraciju za svoje lične projekte? Da li su u pitanju muzeji, galerije, filmovi ili nešto drugo?
Ovo pitanje je slično onom šta me pokreće. Ako me pitaš koliki uticaj savremena umetnost ima na moj rad, odgovor bi bio da ima ogroman uticaj. Smatram da je svaki pokušaj da se odvojimo od toga što se dešava sada i ovde beg, koji ne mora nužno da da dobre rezultate.
Kad smo već kod zabave – šta voliš da radiš pored grafičkog dizajna? Kako provodiš svoje slobodno vreme i koji su tvoji hobiji?
Gledam White Lotus.
Čitam trenutno Rumenu Bužarovsku i njenu knjigu Nikuda ne idem. Volim kako Rumena piše.
Učim nemački jezik.
Jedem sladoled.
Gledam pse na TikToku i razmišaljam kako želim da imam psa.
Opet jedem sladoled.
Crtam.
Pišem.
Sedim u tišini.
Trčim (jako retko, ali trudim se).
Pijem vino.
Jedem sladoled.
Koji savet bi dao mladima koji žele da se bave grafičkim dizajnom ili društvenim mrežama – a koji bi voleo da si ti dobio na početku karijere?
Dozvolite sebi da pogrešite.
Kao što prihvatite uspeh, prihvatite i greške. Vaše su.
Nemojte da ih odbacujete.
Učite iz tih grešaka.
Nema mesta za sram. Greše svi.
Fotografije: WANNABE Media
Pitanja: Nenad Grubanoski
