Osećate da vam je pažnja često rasuta, kad nešto počnete da radite, ne uspevate da održite punu pažnju ni petnaest minuta – uvek vas nešto uznemiri i poremeti i potrebna vam je bolja koncentracija. Niste sami u tome – savremena tehnologija nas nagoni da delimo pažnju i to nam je postalo normalno, iako nas remeti. Telefon nam je uvek pri ruci i stalno se oglašava i vi ga ignorišete neko vreme, a onda uzmete da proverite notifikacije i pre nego što postanete svesni svojih postupaka, već ste sa zadatka skliznuli u virtuelni život Instarama i Tvitera. A tu kao da vam nije potrebna ni bolja koncentracija, ni jasnije razmišljanje – sve je lako i nadovezuje se jedno na drugo. Da, to je glavni izvor distrakcija, ali postoji još nekoliko faktora koji utiču na vaš nivo pažnje.
Bolja koncentracija kroz jednostavnu praksu
Odredite svoj nivo pažnje
Pre nego što zaključite da vam treba bolja koncentracija i pokušate da je povećate, odredite svoj nivo pažnje. To je isto kao kad sipate benzin – kako da dopunite rezervoar ako ne znate šta pokazuje merač? Ako ne možete da procenite opseg svoje pažnje, postoji šansa da tu ima mnogo posla. Trebalo bi da možete lako da premotate film dva, tri dana unazad i analizirate svoj učinak, bilo da je u pitanju posao ili učenje. Da biste se orijentisali, uporedite svoj nivo pažnje u odnosu na znake dobrog mentalnog fokusa, koji je evidentan kada ste na oprezu (i primećujete greške), završavate dnevni posao na vreme, imate češće pauze.
Bolja koncentracija uklanjanjem distrakcija
Najočiglednije, ali možda najteže rešenje za poboljšanje nivoa pažnje jeste uklanjanje distrakcija. Bolja koncentracija se teško može postići u okruženju koje je izvor smetnji, u najvećem broju slučajeva. Već smo pomenuli telefon – koliko često ga uzimate da biste proverili obaveštenja i poruke? Pre svega, prestanite to da radite. Kada vam je potrebna bolja koncentracija – držite telefon van domašaja ruke. Stavite ga u fioku radnog stola, isključite notifikacije sa društvenih mreža i koristite ga samo za neophodne pozive.
Zatim potražite druge izvore distrakcija u okolini. Građevinska buka, razgovor kolega – neke nivoe buke i žamora ne možete utišati, a ne možete se ni navići da ih ignorišete. Ali možda možete koristiti čepove za uši, ili staviti slušalice i slušati muziku koja neutrališe zvuke iz okoline, a ne odvlači vam pažnju sa onog što radite.
Osim smetnji iz okoline, na koje možete uticati u manjoj ili većoj meri, tu su i unutrašnje distrakcije, sa kojima je najteže izaći na kraj. Možda ste zabrinuti zbog nečega, ili ste umorni, ili ne pronalazite dovoljno razloga da se trudite i naporno radite (niste motivisani).
S obzirom na okolnosti – spoljašnje i unutrašnje, možete zaključiti da vam je bolja koncentracija nedostupna. Ipak, možete poboljšati svoju sposobnost održavanja pažnje, ne samo zbog efikasnosti na poslu, već za sopstveno dobro, mentalnu stabilnost i jasnoću, a na ove kompleksne zahteve odgovor daje – svesnost.
Sako, kravata i pantalone: Dan John Ušće, Košulja: Konstantin Beo, Maramica: Kigili Ušće, Sat: BPM (Emporia Armani) Ušće, Lokacija: Pura Vida
Pročitajte i ovo: 10 načina za bolje održavanje fokusa
Vežbajte svesnost i meditirajte
Kada vam nedostaje bolja koncentracija, znači da vam je pažnja rasuta, da se u mislima ne nalazite na istom mestu na kome se nalazi vaše telo. To je nadrealna, ali izuzetno česta pojava. I vi se možete izboriti sa njom, praktikovanjem svesnosti – spajanja tela i uma.
Svesnost je najlakše postići kroz meditaciju. Meditacija opušta telo oslobađajući naše mišiće napetosti, a kada aktivno postanete svesni svog tela u okruženju, postaje lakše uspostaviti i zadržati relaciju između uma i tela. Bolja koncentracija je potrebna za izvođenje meditacije, a nastojeći da sledite uputstva, koncentrišete se na disanje, slušanje otkucaja srca, vizualizaciju nekog osećanja i pronalaženje njegovog mesta u telu, izoštravate fokus. Vežbajte pažnju kroz meditaciju svakodnevno i ako ste uporni (biće vam potrebno vreme) na kraju ćete moći da se fokusirate po želji i da održavate viši nivo pažnje, koliko god vam je potrebno.
Bolja koncentracija kroz raspodelu zadataka
Multitasking nije nemoguć, ali da biste efikasno premeštali svoju pažnju sa jednog na drugi zadatak, takođe vam je potrebna bolja koncentracija. A kada je nemamo, rezultat multitaskinga je uglavnom rasuta pažnja, slabija produktivnost, rasejanost, bezvoljnost. Možda se divite nekome ko uspeva da se prebacuje sa jedne aktivnost na drugu veštinom žonglera, ali možda sami nemate tu sposobnost. To nije nešto zbog čega treba da se osećate loše, već nešto što treba da uvažite i da svoje snage i sposbnosti rasporedite u skladu sa svojim mogućnostima. Ostavite multitasking onima koji to rade sa lakoćom i pozabavite se koncentracijom na jedan zadatak što manji i konkretniji, utoliko bolje. Bolja koncentracija se lakše postiže mudrim pristupom – rastavite zadatak na manje korake i neka svaki korak bude jedan zadatak. Napravite te korake, bez oklevanja i bez mnogo premišljanja. Ipak, računajte na to da će vam biti potrebno neko vreme da se prilagodite ovakvom načinu rada, ali brzo ćete početi da primećujete razliku u svom fokusu. Kada vaš um nije preplavljen, lakše ćete moći da se fokusirate na trenutni zadatak.
Pravite češće pauze
Bolja koncentracija se postiže taktički – to što pokušavate da poboljšate fokus, ne znači da treba neprekidno da radite. Zapravo, sasvim je suprotno! Zdravije je praviti pauze između zadataka, nego raditi sve odjednom i biće vam potrebno malo vežbe da ustanovite koliko dugo vam traje fokus i kad vam je potrebna pauza. Dovoljno je pet ili deset minuta da prošetate, udahete svež vazduh, promenite misli i osećanja i podignete nivo energije. Sve to ćete postići jednostavnim kretanjem i promenom prostora u kome boravite – izađite napolje, ispred zgrade, ili na terasu, to će vam omogućiti da razbistrite mozak i povratite fokus.
Bolja koncentracija ima veze sa ishranom
Možda vam to ne deluje vrlo verovatno, ali vaša ishrana ima direktne veze sa vašom pažnjom. Oko 60 procenata ljudskog mozga sačinjava masnoća i potrebna vam je hrana sa više zdravih masti, koje se nalaze u orašastim plodovima, semenkama, bobičastom voću, masnoj ribi. Takođe, možete pokušati sa povremenim postom koji „radi“ tako što oslobađa energiju koju biste koristili za varenje hrane i koju možete usmeriti na zadatak koji je pred vama.
Pročitajte i ovo: Da li si multitasking tip?
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Đorđe Đoković
