Socijalna anksioznost ne mora da znači da živite izolovano i bez ikakvih interakcija, ali najverovatnije znači da ste prinuđeni da boravite u društvu i izlažete se stresu. To ne možete da izbegnete – morate ići na posao, viđati se sa prijateljima i ponekad otići na manje ili veće slavlje – ali socijalna anksioznost i stres koji je prati može se umanjiti.
Tokom pandemije smo svi naučili da izolacija nije dobra i da je druženje i osećanje povezanosti i pripadnosti od vitalne važnosti za mentalno zdravlje i ukupno blagostanje. Takođe, socijalna anksioznost je postala mnogo izraženija – možda se i ne javlja češće nego ranije, ali svakako je prepoznata kao čest problem savremenog života i o njoj se više zna, govori i piše.
Jedan od načina da se socijalna anksioznost umanji je proširivanje svog znanja i zapažanja o drugima – razmišljajući u ovom pravcu, naučnici su otkrili da bolje poznavanje i tumačenje govora tela drugih, može pomoći socijalno anksioznim osobama da regulišu osećanja i da se bolje osećaju u društvenim interakcijama.
Socijalna anksioznost i stidljivost
Čak se i vrlo samouverene osobe ponekad osećaju nesigurno i postiđeno, jer veruju da se ne uklapaju, da nisu na visini i da deluju glupo. To je sasvim prirodno. Ipak, socijalna anksioznost je nešto više od stidljivosti ili nesigurnosti koju neko oseća dok ne „probije led“ i ne uspostavi prijateljske odnose u kojima se oseća prihvaćeno i vrednovano. Ona nastaje delimično i zbog genetike i preaktivne amigdale (moždani centar za strah).
Dobra stvar u vezi sa mozgom je što možete sto posto nadjačati određene neuronske puteve i programiranje. Obično je potrebna samo vežba, kojom možete pobediti i neblagonaklonu genetiku.
Socijalna anksioznost nije doživotna robija i možete preduzeti konkretne korake da biste je prevazišli.
Komunikacione veštine i socijalna anksioznost
Učenje i usavršavanje komunikacionih veština pomaže da se socijalna anksioznost umanji i da se ublaži stres koji doživljavate u društvenom okruženju. Socijalno anksiozne osobe se često bore sa započinjanjem razgovora – teško im je da izađu iz svog uma i da se udube u razgovor sa drugom osobom, jer stalno razmišljaju šta ona misli o njima i kakav utisak ostavljaju. Usavršavanje komunikacionih veština podiže samopouzdanje i smanjuje strah od socijalizacije – istraživanja su pokazala da osobe sa jakim komunikacionim veštinama imaju nižu socijalnu anksioznost.
Pročitajte i ovo: Zašto vam je potrebna bolja neverbalna komunikacija
Neverbalna komunikacija – govor tela
Usredsredite se na neverbalnu komunikaciju, da biste upravljali sopstvenim govorom tela i bolje zapažali i tumačili ono što držanje, pokreti, gestikulacija i mimika drugih govori o njihovom raspoloženju i osećanjima.
Obratite pažnju na držanje – ispravite leđa, glavu gore, raskrstite ruke, ako sedite, izbegavajte da se vrpoljite i dok slušate nekog nagnite se malo unapred u stavu budne pažnje. Uspostavite kontakt očima, klimajte glavom dok slušate, osmehujte se, držite se uspravno, hodajte krupnim koracima, rukujte se čvrsto, uz pogled u oči i osmeh.
Osim što ćete drugima izgledati samouverenije, tako ćete se i osećati. Dobro držanje može učiniti čuda za vaše samopouzdanje – bukvalno!
Pre nego što stupite u bilo kakvu interakciju, posmatrajte kako se drže osobe oko vas i primetite kako pokreti i gestovi otkrivaju opuštenost, kao i nelagodnost. Osobe koje se drže ukočeno, obaraju pogled ili im pogled beži u stranu kada ih neko gleda, igraju se kosom, povijaju se i drže prekštene ruke, emituju signale neugodnosti, odbrambenog stava, prikrivanja onoga što zaista misle i osećaju. Posmatrajte nečije ukupno držanje – odustno igranje kosom ne mora da znači da neko nešto krije, možda je samo nervozan ili mu je dosadno. Pažljivim posmatranjem uočićete i druge koje muči socijalna anskioznost i koji pokušavaju da izbegnu interakcije i budu što neupadljiviji.
Kada stupite u razgovor, počnite sa pitanjem – i to sa nekim na koje se ne može odgovoriti sa „da“ ili „ne“. Pitajte za mišljenje ili uputstvo i pomoć, ljudi uvek odgovaraju na takva pitanja i trude se da odgovore što bolje. Pritom obratite pažnju na ton glasa i kontekst cele situacije – vaša socijalna anksioznost i stres će se značajno smanjiti kad shvatite da najveći deo reakcija koje ljudi pokazuju nema nikakve veze sa vama. Ljudi su obuzeti svojim mislima, strahovima i uverenjima i ako ne posmatraju pažljivo kao vi, uopšte i ne primećuju da vi pokazujete znake da ste nervozni i pod stresom.
Šta još može smanjiti socijalnu anksioznost
Kognitivno-bihejvioralna terapija je vrlo efekta i može vam pružiti različite tehnike i načine da preoblikujete svoje razmišljanje, kako biste umanjili nelagodnost u društvenim situacijama.
Izložite se neprijatnim situacijama u kojima vam se javlja socijalna anskioznost – to je oblik terapije izlaganjem, u kojoj se suočvate sa svojim strahovima često i u dozama koje se povećavaju, da biste se navikli i smanjili stres.
Kada pomislite da vas svi gledaju jer vam nešto fali, izazovite te misli – to niste vi, nego vaša socijalna anksioznost. Zašto bi svi gledali u vas? Svest o tome da su ljudi obuzeti sobom i svojim mislima, pomaže vam da shvatite da verovatno gledaju „kroz“ vas, a ako vas neko zaista posmatra, najveće su šanse da to radi jer ste mu zanimljivi, ili mu se dopadate i želi da vam skrene pažnju i stupi sa vama u komunikaciju.
Koristite tehnike opuštanja – duboko dišite pre nego što uđete u prostoriju u kojoj će biti puno ljudi. Praktikujte meditaciju, koja generalno snižava nivo stresa, umiruje i osnažuje um.
Ograničite upotrebu alkohola i supstanci – oni mogu promeniti vaše mentalno stanje i otežati vam upravljanje stresom.
Socijalna anksioznost je prepreka koju možete naučiti da preskočite, zaobiđete, smanjite – biće potreban napor. I svaki put kad se nađete u nekoj potencijalno neprijatnoj situaciji i interakciji, moraćete da se setite da primenite ono što ste naučili i da svesno upravljate stresom, ali imaćete bolje i opuštenije odnose sa drugima i češće ćete se osećati adekvatno i prihvaćeno.
Pročitajte i ovo: Ispravite se – vaši neuroni vas gledaju!
Naslovna fotografija: pexels.com
Đorđe Đoković
