Moćni pojedinci često veruju da su iznad zakona, a moć i korupcija često idu zajedno jer donose privilegije koje nadilaze „običan“ svet.
Moć i korupcija su povezani sa visokim zvanjima i liderima na rukovodećim položajima, koji neretko iskorišćavaju svoje prednosti da potčine druge, uzmu daleko više od onog što im pripada i sebično teže sve većoj kontroli.
U svetu punom diktatora i moćnih pojedinaca, lako možemo videti kakvu štetu moćni i despotski lideri mogu da nanesu. Ipak, kakva psihologija stoji iza toga. Da li moć može „zaraziti“ bilo koga ko je dosegne i zašto je korupcija tako često posledica moći?
Moć, korupcija i privilegije
Pojedini moćni ljudi imaju obilje resursa koje mogu koristiti za sebe, što im omogućuje da postignu ili iskuse stvari koje običnom svetu nisu dostupne. Oni neretko dobijaju poseban tretman i to se ponavlja u mnogim situacijama, uključujući i one u kojima svi problemi nestaju „otkupom“. Svest ovih pojedinaca da mogu da se izvuku gotovo sa bilo čim (uz pomoć najboljih advokata i uz pomoć drugih moćnih i korumpiranih) jednaka je dozvoli da se upuste u bilo šta i stvara uverenje o posebnosti i izuzetnosti. Za ovakve moćnike ne važe zakoni i procedure, koji su prepuni rupa koje se efikasno popunjavaju novcem. Korupcija ima moć da se proširi i korumpira druge, željne da se na lak način domognu velike količine novca.
Nastup „znaš ti ko sam ja“ redovno ruši prepreke – moćnici se ne ustručavaju da zastrašuju, a običan svet odustaje kada se sa njima suoči. Ili se povezuju i pridružuju – postaju korumpirani, prodajući se za manju količinu moći koju dobijaju od moćnika kojima čine usluge i ustupke.
Pročitajte i ovo: Kako da poboljšate svoje pregovaračke veštine
Moć i korupcija menjaju doživljaj sebe
Moćni pojedinci koji veruju da pravila i zakoni za njih ne važe, doživljavaju sebe kao veoma važne i zaštićene. Što više moći neko poseduje, to je više fokusiran na svoje egocentrične želje i manje je sposoban da shvati tuđu perspektivu (nije zainteresovan da se uključi). Moć i korupcija daju obilje mogućnosti, ali smanjuju empatiju i humanost, što je priča koja se ponavlja kod pojedinaca na pozicijama koji eksploatišu druge. Moćna osoba pritom ne vidi sebe kao eksploatatora, već kao važnu osobu koja drugima omogućuje da dobiju parče kolača, daje im posao i izvor prihoda i oseća da joj svi podređeni duguju zahvalnost i lojalnost (“šta bi oni, da nije njega”). I to je verovatno ono najgore što korupcija čini – dehumanizuje osobu i omogućuje joj da razvije „kompleks Boga“.
Korišćenje moći za veće dobro
Položaj moći može biti pozicija služenja većem dobru – moć nije sama po sebi loša i koruptivna, a osoba od integriteta može sačuvati svoje vrednosti i iskoristiti moć da napravi pozitivne pomake za dobrobit zajednice. Stručnjaci razlikuju moć koja kvari od moći koja se koristi za pozitivne ciljeve – personalizovana moć se zloupotrebljava za ličnu korist, dok se socijalizovana moć koristi za dobrobit drugih.
Korupcija se može sprečiti skromnošću i služenjem – lideri koji objektivno procenjuju svoje ponašanje shvataju da je moć prolazna, odnosno, ne žele da postanu korumpirani da bi je zadržali po svaku cenu i preuzimaju na sebe obavezu da učine nešto pozitivno dok su na poziciji moći.
Iz te perspektive, razmotrite ponašanje odgovornih osoba na visokim položajima oko sebe, a takođe razmislite o sebi. Da li želite da imate više moći? Verujete li da bi vas korupcija zaobišla i da vas moć ne bi pokvarila? Da li koristite moć koju imate (koliko god ona bila mala) da date svetu svoj doprinos? I da li bi se taj doprinos povećao, kada biste imali više resursa?
Moć ne mora biti velika i značajna – svaki pomak na lestvici i napredak donose malo više moći i istovremeno povećavaju odgovornost sa kojom ćete koristiti ono čime raspolažete.
Pročitajte i ovo: Kako veća moć utiče na promenu karaktera?
Naslovna fotografija: Unsplash/DannySwellChasers
Đorđe Đoković
