Decenijama je anime uglavnom postojao na rubu zapadne pop kulture, poput tajne koju je delio uzan krug posvećenika. Pa ipak, u izvanrednom kulturnom usponu, japanska animacija je od kultne fascinacije postala mejnstrim.
Ova transformacija znači više od pukog širenja gledanosti; ona označava duboku integraciju anime u mejnstrim svest.
Od niše do mejnstrima
Putovanje japanske animacije do globalne sveprisutnosti je dokaz ne samo istrajavanja, već i evoluirajuće dostupnosti. Ono što je počelo kao kultna fascinacija 80-ih i 90-ih, sa serijama poput „Mobile Suit Gundam Z“ i „Sailor Moon“ koji su imali ograničenu distribuciju na Zapadu, transformisalo se u kulturni kamen temeljac. Tada je anime često bio nišna aktivnost, dostupna na uvezenim VHS kasetama ili kasnonoćnim kablovskim slotovima, zadovoljavajući posvećenu, ali relativno malu publiku. Danas, situacija je dramatično drugačija.
Ključna snaga u ovoj promeni bio je Crunchyroll, koji se pojavio 2008. godine kao jedna od prvih platformi koja je legalno licencirala širok spektar japanskih animacija za zapadnu publiku, često istovremeno emitujući nove epizode ubrzo nakon njihovog emitovanja u Japanu. Ova posvećenost zvaničnom pristupu podstakla je brzi rast same platforme. Od skromnih 10.000 pretplatnika 2009. godine, Crunchyroll je dostigao milion do 2017. godine, skočio je na 10 miliona do 2022. godine, a do maja 2025. ovaj porast beleži 17 miliona korisnika.
Tržišni trendovi
Ovaj eksponencijalni rast odražava šire tržišne trendove, jer je Netflix takođe igrao značajnu ulogu. Iako su se neki anime naslovi poput „Knights of Sidonia“ pojavili već 2014. godine, Netflix je počeo sa značajnim ulaganjima 2015. godine, dodajući mešavinu originalnih i naslova iz biblioteka kao što su Castlevania (2017), Devilman: Crybaby (2018) i Aggretsuko (2018). Nedavne brojke Netflix-a takođe dodatno ističu ovu promenu: 2024. godine, anime je pregledan preko milijardu puta samo na Netflix-u, a gledanost se utrostručila u poslednjih pet godina. To je seizmički pomak, koji pretvara japansku animaciju u mejnstrim zabavnu silu, dosežući preko 50% Netflixove publike – to je više od 300 miliona ljudi širom sveta.
Ova ekspanzija je značajno podstaknuta povećanim globalnim pristupom, sa najnovijim naslovima koji se istovremeno pokreću u 190 zemalja, sa sinhronizovanim zvukom na čak 33 jezika na Netflixu. Ovaj neviđeni domet je uklonio tradicionalne barijere, sa 80-90% Netfliksovih članova koji gledaju sinhronizovani anime, dodatno proširujući njegovu privlačnost. Pored samog broja, kvalitet i raznolikost sadržaja osvojili su novu publiku. Dok su pionirska dela Hayaoa Miyazakija, poput „Spirited Away“, zaradila globalno priznanje, pa čak i nagrade Akademije, druge serije koje definišu žanr, poput „Akira“, „Cowboy Bebop“ i „Neon Genesis Evangelion“, stekle su odloženo, ali kultno obožavanje na Zapadu.
Sada, blokbasteri poput „Attack on Titan“, „Demon Slayer“ i „Jujutsu Kaisen“ rutinski dominiraju razgovorima i top listama. Samo u prvoj polovini 2025. godine, osam anime naslova, uključujući „My Hero Academia“ i „The Apothecary Diaries“, našlo se na Netflixovoj globalnoj listi 10 najboljih (van engleskog govronog područja), pokazujući široku privlačnost ovog medija u različitim žanrovima.
View this post on Instagram
Poznate ličnosti kao anime fanovi
Rastuća popularnost anime je neosporna, ali ništa ne potvrđuje kulturni pomak kao što to čini poznata ličnosti. Danas, sve veći broj umetnika i javnih ličnosti nisu samo povremeni gledaoci. Oni su strastveni i glasni fanovi koji otvoreno izražavaju svoju naklonost. Uzmimo, na primer, Megan Thee Stallion, čija je vidljiva posvećenost animeu osnova njene javne ličnosti. Od zastupanja svog omiljenog žanra u „Otaku Hot Girl“ do pokazivanja animeom inspirisanih izgleda na dodelama nagrada i kospleja svojih omiljenih likova za fotografisanje, ona dosledno pokazuje svoju sklonost prema ovom medijumu svojim fanovima i pratiocima.
Glumac i reditelj Michael B. Jordan, takođe dugogodišnji ljubitelj anime, uneo je elemente iz serija poput „Naruta“ i „Dragon Ball Z“ u koreografiju borbi i dinamiku rivala u „Creed III“ svom rediteljskom debitantskom filmu. Slično tome, Keanu Reevs Rivs je naveo japansku kulturu i anime kao značajne inspiracije za franšizu „John Wick“. Ovo otvoreno prihvatanje poznatih ličnosti signalizira značajnu evoluciju u odnosu na nekadašnju nišnu poziciju japanske animacije transformišući je u mejnstrim merilo koje odjekuje u različitim demografskim grupama.
Ukrštanje anime i video igara
Simbiotičan odnos između japanskih animacija i video igara dugo je bio pokretačka snaga u obe industrije, brišući granice između interaktivnog i pasivnog pripovedanja. Decenijama su klasični anime intelektualni likovi pronalazili svoj put u video igre, stvarajući impresivna iskustva koja su proširivala omiljene narative. S druge strane, popularne franšize igara poput „Devil May Cry“ i „Castlevania“ uspešno su se pretvorile u serije, dosežući novu publiku i produbljujući svoju priču.
U skorije vreme, ovo plodna simbioza je postala još izraženija. Naslovi poput „Cyberpunk 2077“ dobili su hvaljene anime spin-ofove (kao što je „Cyberpunk: Edgerunners“ na Netflix-u) koji su ne samo unapredili univerzum igre, već su i predstavili franšizu gledaocima koji možda nisu ni čuli za igru. Ovaj trend se nastavlja uzbudljivim najavama kao što je predstojeći animirani film zasnovan na Hideo Kojiminom „Death Strandingu“demonstrirajući ogroman potencijal spoja ova dva kreativna polja.
View this post on Instagram
Saradnja sa brendovima
Pored prisustva na ekranu, anime se duboko integrisao u tkivo globalne popularne kulture, vidljivo oblikujući modne trendove, preferencije potrošača i saradnje sa poznatim brendovima. Ovaj opsežan kulturni uticaj je možda najočigledniji u široko rasprostranjenoj pojavi anime i manga grafike na uličnoj odeći, transformišući svakodnevnu odeću u izjave fanova.
Uticaj se proteže kroz ceo modni spektar. Brendovi visoke mode su posebno prihvatili anime, a luksuzne etikete poput Loewe-a lansiraju veoma tražene kolekcije Studio Ghibli koje obuhvataju „My Neighbor Totoro“, „Spirited Away“ i „Howl’s Moving Castle“- koje besprekorno spajaju zanat sa animiranim svetovima. Druga značajna luksuzna preklapanja poslednjih godina uključuju i Doraemon x Gucci i nedavnu saradnju FRGMT x Pokémon x Fendi.
Ovaj trend je podjednako sveprisutan u uličnoj odeći i u haj-strit brendovima, sa primerima kao što su genijalni Japan x Tokyo Revengers, Princess Mononoke x Levi’s, do raznih saradnji Uniqlo UT. Brendovi obuće su takođe aktivni učesnici, kao što se vidi sa Asics-ovim Gel-Nyc patikama inspirisanim Naruto Shippuden-om, do Puma-ine One Piece kolekcije. Slično tome, brend tehnoloških dodataka CASETiFY takođe često objavljuje saradnje sa popularnim anime serijama, omogućavajući fanovima da personalizuju svoje uređaje kultnim likovima i motivima.
View this post on Instagram
Ovaj širok spektar saradnje, od masovnog tržišta do luksuznih proizvoda, naglašava svestranu privlačnost japanske animacije i njenu moć kao komercijalnog pokretača. To pokazuje da anime nije samo sadržaj koji se konzumira. To je način života, sredstvo samoizražavanja i moćna sila koja prevazilazi zabavu kako bi uticala na identitet i negovala zajednicu.
Pročitajte i ovo: 10 trkačkih filmova koje treba da gledate, ako vam se sviđa F1
Đorđe Đoković
