Ne radi se o tome da postignete više – već da budete zadovoljniji i imate osećanje postignuća. Bolja produktivnost nije u tome da radite više, već da budete efikasniji.ostoje isprobane strategije za poboljšanje.
Postoje brojni načini da preispitate svoj pristup poslu, napravite planove za prevazilaženje odugovlačenja, bolje se organizjete i usvojite pravi način razmišljanja.
Sagledajte pitanje produktivnosti iz drugačije perspektive: Zamka produktivnosti
Bolja produktivnost na sistematičan i promišljen način
Napravite listu
View this post on Instagram
Bez obzira da li se ugledate na kultnu knjigu Davida Allena „Getting Things Done“ ili Pomodoro sistem upravljanja vremenom, ključ za produktivniji radni dan je način na koji pristupate svojoj listi obaveza.
Ali nemojtee upasti u staru zamku pravljenja nasumične liste bez određenog redosleda i bez objašnjenja pristupa aktivnostima. Pre svega razmotrite kako bi vaša lista mogla biti kraća.
Koristite pristup „manje je više“ i razmislite:
- šta zaista treba da se uradi
- koliko vam obično treba vremena za zadatak
- kako ćete pristupiti tom konkretnom zadatku.
Veće zadatke treba podeliti na manje. Na primer, „pisanje izveštaja“ će nesumnjivo zahtevati planiranje, istraživanje i proveru činjenica. Koliko vremena će vam verovatno trebati svaki od ovih aspekata?
Posedovanje liste je korisno, a ona može uključivati i dugoročne projekte koje držite u pozadini i vraćate im se bez trošenja dragocene mentalne energije i fokusa.
Bolja produktivnost uz redovne pauze
Kada radite u okruženjima pod visokim pritiskom gde se očekuje da se maksimalno iskoristi svaka sekunda, nije lako uključiti pauze. Ali razmislite: koliko puta ste uhvatili sabe kako samo buljite u ekran? Um vam je zamrznut. Ne možete logički da prođete kroz sledeći zadatak jer vam se toliko toga vrti po glavi. Samo zato što tehnički radite, ne znači da ste produktivni.
Rešenje može biti da radite u koracima od 20 do 25 minuta. Najproduktivniji i najuspešniji ljudi na planeti se kunu u to – bilo da su to pisci, preduzetnici iz Silicijumske doline ili poslovni rukovodioci.
Rad u „sprintovima“ je utemeljen u nauci. Vaš optimalni raspon pažnje tokom rada je između 20 i 40 minuta, u zavisnosti od toga čime se bavite. Nakon toga vašem umu je teže da se fokusira. Uzmite samo pet minuta za mentalni oporavak između svakog „sprinta“. Tako dajete svom umu vreme da obradi ono što ste radili i da se obnovi za sledeći radni ciklus. Ako radite od kuće, možete čak i da prošetate ili trčite.
Kratke pauze između dužih radnih sesija rezultiraju poboljšanjem svesti i fokusa za 16%, pokazuju istraživanja. Zamislite takvo povećanje efikasnosti u svakom radnom danu!
Pogledajte i ove zdrave navike kojima ćete prevladati odugovlačenje i povećati produktivnost
Pojedite žabu
View this post on Instagram
Mark Twain jednom rekao: „Pojedite živu žabu prvo ujutru i ništa gore vam se neće desiti do kraja dana.“ Isto važi i za zadatke koje treba da uradite. Odnosno – za zadatke koji vam teško padaju.
Ključ produktivnosti je „napad“ na stvari koje ne želite da radite rano tokom dana kada vam je um najfokusiraniji, a energija na vrhuncu. Osim toga, te žabe nisu samo ono što vam se ne radi, već i zdadaci koji će vam najverovatnije koristiti i dodati vrednost.
Imejl može da čeka
Jedan od najvećih ubica produktivnosti svih vremena je imejl – obaveštenja se lako utišavaju, ali je teže isključiti se sa imejla jer je on ključni deo radnog dana. Društvene mreže su slične pretnje produktivnosti, ali imejl ipak ima profesionalnu težinu.
Međutim, ako možete da smanjite vreme provedeno u bavljenju imejlovima, bolja produktivnost je izvesna. Istraživanja pokazuju da je zaposlenima, čak i kada samo kratko proveravaju imejlove, potrebno dvadesetak minuta da se ponovo fokusiraju na prvobitni zadatak.
Da biste izbegli ovu vrstu gubitka vremena, trebalo bi da postavite određeno vreme za proveru i odgovaranje na imejlove. Preporučljiva je sredina jutra ili vreme ručka, nakon što skinete sa dnevnog reda najzahtevnije zadatke. Takođe, imejlove možete proveravati i sat vremena pre nego što završite sa poslom za taj dan. To vam može pomoći da sastavite listu prioritetnih zadataka za sledeće jutro.
Ako ste zabrinuti zbog imejlova, imajte u vidu sledeće:
- Ako je stvar zaista važna, osoba neće čekati odgovor, već će vas pozvati.
- Podesite automatski odgovor kada ste zauzeti.
- Organizujte svoje prijemno sanduče.
- Napravite foldere za zadatke koje treba odmah izvršiti.
- Podesite foldere za zadatke koje treba odložiti (manje je stresno ako znate gde da ih kasnije pronađete).
- Odmah obrišite sve što nije važno.
Bolja produktivnost zahteva dobar san
Produktivnost nije samo posao, već i ono što radite da biste podržali svoje svakodnevno funkcionisanje. A za to je suštinski neophodan – dobar san. Rutina pre spavanja kojom obaveštavate svoje telo da je vreme za opuštanje, poboljšanje okruženja za spavanje – važni su koraci za veću produktivnost tokom dana.
Poboljšajte svoje okruženje za spavanje:
- prigušite svetla
- slušajte smirujuću muziku
- okupajte se ili istuširajte (posledično smanjenje telesne temperature će vam pomoći da zaspite)
- izbegavajte ekrane
- držite telefon dalje od sebe
Ne bojte se ni dremke ako radite od kuće. Istraživanja su pokazala da kratke dremke mogu poboljšati budnost, mentalno funkcionisanje i produktivnost.
Mogu vam koristiti i saveti za efikasan rad od kuće: Efikasan rad od kuće – korisni saveti da održite produktivnost
Pripremite se veče pre
Priprema je ključna za produktivan dan, pa je koristan savet da je obavite na kraju radnog dana, ili uveče. Bilo da je u pitanju sastavljanje liste obaveza ili samo uređenje radnog stola za sledeći dan, to je korisna navika koju treba steći. Štedi vreme sledećeg jutra i omogućava vam da brže uđete u produktivno stanje toka, smanjujući nepotrebne distrakcije i prepreke.
Ova ideja potiče iz knjige Jamesa Cleara „Atomic Habits“ u kojoj on govori o pripremi okruženja kako bi bilo optimizovano za bolje navike. To može značiti ostavljanje knjige na određenom mestu da biste podstakli čitanje. Ili ostavljanje opreme za teretanu na komodi svakog jutra da biste podstakli vežbanje.
View this post on Instagram
Manje vremena na telefonu – bolja produktivnost
Iako vam deluje da je nemoguće odvojiti se od telefona, to može učiniti čuda za vašu produktivnost.
To ne znači da ćete biti nedostupni. Uključite ton na najjače, ali ostavite telefon dalje od sebe (u drugoj prostoriji, ili u džepu jakne). Ograničite obaveštenja samo na neophodne komunikacije. I dalje se možete odazvati na poziv, ali to smanjuje iskušenje da skrolujete i odugovlačite.
Ako se osećate smelo, isključite ga potpuno. Uvek ga možete ponovo uključiti za nekoliko sati nakon što završite zadatak na koji se koncentrišete. Izlazak iz mentaliteta zavisnosti od telefona je stub produktivnosti.
Optimizujte svoje okruženje
Ako mislite da to znači nabavku ergonomskog nameštaja i pronalaženje tačne pozicije stola i prave stone lampe, stvari su mnogo jednostavnije. Iako ćete se svakako osećati prijatnije u udobnoj stolici postavljenoj strateški, dovoljno je da – otvorite prozor.
Šta god mislili o tome, otvaranje prozora i puštanje malo vazduha je osvežavajuće i pomaže u poboljšanju budnosti. Ovo potkrepljuju studije koje sugerišu da povećan kvalitet vazduha poboljšava kognitivne performanse. Takođe, prirodno svetlo smanjuje naprezanje očiju.
Ustanite tokom pauze za bolju produktivnost
I još jedan jednostavan i praktičan savet je da ustanete svakih 20, do 30 minuta. Spojte ustajanje sa pauzom, bez obzira koliko vam je udobna radna stolica. Ako praktikujete Pomodoro tehniku, čim završite jednu turu „sprinta“, ustanite, protegnite se, udahnite duboko, razmrdajte se.
Kad ustanete i ispravite se, možete bolje da udahete. Bolje disanje znači više kiseonika u vašim plućima, a zatim i u vašem mozgu. A više kiseonika znači bolje funkcionisanje i produktivnost.
To je jednostavna stvar, ali u vašem „arsenalu“ podešavanja, svaka sitnica se sabira.
Razmotrite i savete uspešnih: Saveti za produktivnost koji dolaze od najuspešnijih ljudi na svetu
Naslovna fotografija: Lummi
Autor: Đorđe Đoković
