Strogo primenjivanje zakona je verovatno odgovor na to pitanje. Smanjenje dopuštene brzine, rigoroznija pravila obrazovanja vozača, oštrije sankcije za pijane vozače i dosledno sprovođenje kontrole poštovanja propisa, odnosno, kažnjavanje i sprovođenje sile zakona bez prepuštanja savesti vozača da poštuju ili zanemaruju pravila (a sve u skladu sa idejom da vozači neće menjati svoje ponašanje i navike). Osim toga, u Švedskoj je puno uloženo u postavljanje ograda uz puteve, da bi se smanjila mogućnost frontalnih sudara, u izgradnju kružnih tokova koji su eliminisali nezgode tipične za raskrsnice. Na autoputevima na kojima su postavljene ograde, broj žrtava se smanjio za 80 odsto, a švedska vlada je postigla i dogovor sa nekim proizvođačima automobila da ugrađuju posebne sigurnosne sisteme. To se odnosi na sistem automatskog kočenja, koji registruje objekat ispred sebe i počinje da koči iako vozač još uvek nije reagovao, kao i na sisteme automatske kontrole upravljača, koja sprečava da auomobil vijuga, ukoliko vozaču popusti koncentracija i počne da gubi kontrolu nad vozilom. Takvi sistemi ne sprečavaju u potpunosti greške vozača, ali utiču na to da se smanje njihove posledice.
U Švedskoj, ali i širom sveta, jedan od najvećih uzroka nepažnje u vožnji i najteži za korigovanje, jeste korišćenje mobilnih telefona. Švedska je nedavno zabranila upotrebu mobilnih telefona u vožnji, odnosno, ukoliko razgovara telefonom, vozač je dužan da koristi slušalice, to jest, da mu obe ruke ostanu slobodne za upravljanje vozilom. Ovakav zakon je na snazi i kod nas, a poštuju ga uglavnom u gradskoj vožnji, oni koji se boje kazne. U Švedskoj ne polažu mnogo nade u taj zakon, jer je regulativom i tehnološkim merama gotovo nemoguće naterati vozače da pažljivije voze.
