4 razloga zašto ne treba da razmišljaš o smislu života

Izludećeš tražeći odgovor na pitanje o smislu

Kakvog smisla ima život, kad svi umiru? Kakvog smisla ima to što umiru deca, kakva je svrha tolike patnje u svetu, razaranja i mržnje, zašto Bog (ili Univerzum) to dozvoljava, kakvu svrhu ima život ako nikad ne možeš ni da spoznaš tu božansku svrhu, namisao koju ima sa ljudima, plan po kome im dodeljuje sudbine… Vidiš, potpuno sumanuto. Da čovek odma’ uzme konopče i po skraćenom postupku otkrije smisao – jer čim umreš, jasno ti je. Da je jedino življenje smisao života i da si se strašno zajebao ako si odustao pre vremena, jer sada sve moraš ispočetka, jednako neuk, nesvestan i neprobuđen kao što si i bio.

Smisao se ne nalazi tamo negde

Zameni pojam „smisao“ pojmom „osmišljavanje“ i rešio si zagonetku mislećeg čovečanstva. Život se osmišljava posvećivanjem, ljubavlju, predanošću, pronalaženjem sebe u onome što činiš da bi se osećao ispunjeno i zadovoljno.