Sličan se sličnom raduje
Odobravaš, lajkuješ i ceniš one koji imaju slične sisteme vrednosti i pružaju ti afirmativnu sliku u ogledalu. Voliš društvo sličnih sebi, jer se osećaš udobno i bezbedno sa njima, manje se sukobljavaš i – ne moraš da preispituješ sebe. Zato te društvo onih koji te nerviraju, sa kojima je napeto i neizvesno, čije te ponašanje i mišljenje izaziva – izvodi iz zone komfora. I to je možda ono što te najviše nervira. Jer ne želiš da se dekomodiraš. Hoćeš da bude sve u redu i da te ništa ne uznemirava. Ali, ono što te uznemirava, podbada te i gura na putu razvoja. Zbog nerviranja, ljutnje, uvređenosti, zavisti, moraš da razmišljaš i da se trudiš da shvataš i prihvataš, ili da se sukobljavaš, svađaš i dokazuješ i da na kraju opet dođeš dotle da ne možeš nikome ništa da nametneš i ničije mišljenje i ponašanje da pronađeš i ničije stavove da izmeniš – osim sopstvenih. Različiti od tebe, drže ti pred licem krivo ogledalo. U njemu vidiš lice svojih strahova, potisnutih sadržaja sa kojima ne voliš da se suočavaš, osobina koje u sebi možda svesno potiskuješ, potencirajući one druge, sa kojima se bolje osećaš. Po tom konceptu, sve na šta reaguješ, na šta se primaš, pritiska u tebi neki okidač, nešto što već postoji, dakle nešto što je u tebi u saglasju sa onim van tebe – slično je.
