Istine koje treba da čuješ ako si rešio da se dovedeš u red (1. deo)

Osuđivanje i prebacivanje krivice na druge čini te slabijim

To što osuđuješ nečije postupke slabi tvoju unutrašnju snagu, koja ti je potrebna da bi razumeo stvari i prihvatio ih onakve kakve su, da bi stekao mudrost, koja je uistinu najveća moć koju je moguće steći među ljudima – osuda ti oduzima energiju i tera te da kliziš po površini stvari, po glazuri morala, ubeđenja, ispravnosti, predrasuda, umesto da razbiješ svaku glazuru i sagledaš stvari ogoljene u njihovoj suštini.

Prebacivanje krivice na drugog ne oslobađa te odgovornosti, čak i kad nisi kriv – ako dolaziš u situaciju da ti je potrebno opravdanje i da se kriješ iza nekog, onda deliš odgovornost, makar samo zato što si priželjkivao da se dogodi to što se dogodilo, ili što ništa nisi učinio da to sprečiš. I pasivnost je saučesništvo. Zato nemoj nikada tražiti krivca – razmišljaj samo o svom stepenu odgovornosti.