Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Kako da podstakneš svoju kreativnost

Životne lekcije (koje se stalno zaboravljaju)

Jednostavna pravila za uspešan život

Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

Čemu ti služi meditacija

Još jedna cigla u glavi: Šta ću sve da radim kad budem baš skroz matora

Još jedna cigla u glavi: Šta ću sve da radim kad budem baš skroz matora

1/2

Imam sve razloge da strepim od starosti, kao i sav normalan svet, samo što ja pored blagog zgražavanja osećam rešenost da naplatim sve što sam u životu naučila na teži način. Ne novcem, neeeee… Najjeftinije je ono što se plaća parama. Ja ću, bratiću, da naplatim u energiji, živcima, strpljenju, granicama, mentalnoj snazi, duhovnosti i istrajavanju. Kome ću da naplatim?

A, pa svima. Svakome ko mi se nađe na putu. Ako mi se svi budu sklanjali, ima da ih presrećem, ako beže i misle da mogu da pobegnu samo zato što su mlađi i brži, saplitaću ih štapčetom i bacati im se u noge i zaplitati se, onako kako to rade deca, mačke i psi.

Svima ću da kažem sve što mislim. Sve. Što. Mislim. Svima. Ne mogu da verujem da toliko žudim za ovom vrstom slobode, odnosno, da je nisam već osvojila, kad toliko svašta i svima govorim, stalno nešto komuniciram, bokte mazo, stalno nešto pametujem, serendam, držim banku. Ali mnogo sam fina brate. Jede me to. Prosto traži naplatu. A još nisam dovoljno grozna da mogu samo da se izbečim na nekog i kažem mu “sikter, mamicu ti glupavu, gnjido odvratna” a da pritom ne dobijem batine zato što sam drska i luda, a nisam dovoljno matora, krhka i nemoćna, da mi se otpiše na jednu nogu u grobu, to što sam drska i luda.

još jedna cigla u glavi Još jedna cigla u glavi: Šta ću sve da radim kad budem baš skroz matora

Šta bih to svima rekla? Šta to imam da naplatim? Pa, sva mudra ćutanja, u situacijama kad nisam htela da razjarujem ludake, jer su ludaci bili moji najbliži (moja majka, moj dragi), kao i oni što ih sretneš usput i ne znaš na šta su spremni i strah te je jer deluju, pa, ludački i ne znaš da l’ će da te rokne ili da se rokne, ako ga samo malo pritisneš bilo čime sa bilo koje strane. Ma mamicu vam ludačku svima, znate vi koliko košta ta diplomatija?! Nemate pojma, zato ste i opaljeni svim mokrim čarapama Univerzuma, jebe vam se da sprovoite taktike, da se suzdržavate da nekoga ne povredite, da ne sipate svoja sranja u nečije uši i srca, da ne tretirate ljude i decu (mislim, mene) kao kantu za đubre. Jesam vam oprostila, majke mi moje lude. Njoj pre svega. Ali ima nekih sadržaja koji mogu samo putem slobodnog pada da se nivelišu i vrate kosmičku ravnotežu. Znači, svim ludacima koje sretnem, ima da se najebem majke, s punim pravom, autoritetom i kompetencijom. U ludnicu. Na lečenje. A ne da pravite i rađate decu i da ih koristite kao kontejnere za odlaganje toksičnog otpada. Mrš.

Wannabe TV

Editors choice