Kratki stilski saveti za muškarce

“Tajne” koje Facebook zna o svakom svom korisniku

Kineski zid polako nestaje

Modna pravila koja bi trebalo redovno da kršiš

Da li je ipak bolje biti muževan nego dobar momak?

Workout with models: Vežbe uz koje možeš lako da održiš zategnuto telo (VIDEO)

Da li si čuo za TABATA trening?

Kako da nosiš trendove 90-ih?

Zašto je šefovska pozicija mesto usamljenosti

Naučnici upozoravaju – manje od osam sati sna nas ubija

Tvoj posao šteti tvojoj koži – evo i kako

Kako da odabereš savršen oblik naočara za sebe?

Neverovatne ilustracije koje dokazuju da živimo u “ludom” svetu

Ovi poznati filmski likovi nastali su po uzoru na stvarne ličnosti

Zapanjujući zakoni privlačnosti za koje nisi znao

Još jedna cigla u glavi: Želje, čestitke i pozdravi

Još jedna cigla u glavi: Želje, čestitke i pozdravi

1/2

Izvesna institucija pod nazivom „Želje, čestitke i pozdravi“ više ne postoji. Vama to ništa ne znači, ako ne znate šta to znači. A to su pozdravi preko radija, čestitanje rođendana, ispraćaja u vojsku, venčanja i rođenja, uz prigodne pesme – narodnjačke. Lepo napišeš kome šta čestitaš i naručiš pesmu, a u emisiji drugog programa radio Beograda, u terminu za ŽČP, voditeljka dramatično upečatljivog glasa i besprekorne dikcije čita tvoju čestitku: „Malom Milošu Markoviću, srećan treći rođendan i bezbrižno detinjstvo, a gostima prijatno veselje, žele baba Stana i deda Radoje Marković, pesmom „Mile voli disko“ Lepe Brene.“

kelly sikkema 216022 Još jedna cigla u glavi: Želje, čestitke i pozdravi

Naslušala sam se toga – slučajno. Jer sam putovla busom za BG svakog vikenda, da se družim sa sestrom, tokom cele srednje škole i to je uvek bio neki popodnevni niški, u kome su se uvek slušale ŽČP. Sve sam narodnjake tadašnje znala i uvek mi je bilo neverovatno kakve glasove imaju one spikerke, kao za naučni program ili radio dramu i sa kakvom prigodnom ozbiljnošću i toplinom čitaju pozdrave i najavljuju pesme idiotskih naziva. Godinama posle toga, lično sam čitala pozdrave i najvljivala pesme na drugom programu lokalnog radija, u vreme dok je to tako šljakalo i dok sam radila malo na prvom, malo na drugom programu, malo ujutru, malo popodne, malo noću, a za svaki od tih voditeljskih termina, emisija, vesti i kojekakvih sadržaja, gotovo da nije bilo bitno šta pričaš, nego samo kako to izgovaraš – kako zvučiš. I nije mi bilo čudno što se najozbiljnije trudim da sve pročitam dramatično prigodno. A i tada već više nisam mislila da se bilo šta dešava slučajno.

Wannabe TV

Editors choice