Jung kaže: „Projekcije različitih vrsta zamagljuju našu sposobnost realnog viđenja drugih ljudi, narušavajući mogućnost uspostavljanja autentičnih ljudskih odnosa. Postoji još jedan nedostatak projektovanja naše Senke. Ukoliko identifikujemo sopstvenu Senku sa nekim društveno-političkim pokretom ili ideologijom, kao što je kapitalizam ili komunizam, deo naše sopstvene ličnosti ostaće na suprotnoj strani. Rezultat će biti to što ćemo neprestano (mada nehotično) činiti stvari iza sopstvenih leđa koje pružaju podršku toj drugoj strani, te ćemo tako nesvesno pružati ruku našem neprijatelju.“
Sposobnost sagledavanja Senke zavisi od stepena individuacije – mnogi nisu spremni da se suoče sa svojom mračnom stranom, zbog njenog intenziteta, neadekvatnosti i snage, pa zato to viđenje uglavnom projektuju na druge. Osobine koje ne možemo da podnesemo kod drugih, obično i sami imamo, samo ne želimo to da vidimo. Kritike upućene drugima često bi mogle da budu kritike upućene sopstvenoj Senci, kad bismo je postali svesni.
Često nas osobe na koje projektujemo sopstvenu Senku neobjašnjivo privlače. Orbitiramo u njihovoj blizini, verovatno u podsvesnoj težnji da taj drevni razdor između svesnog i nesvesnog, između dobrog i lošeg, na neki način razrešimo ili pomirimo, da pronađemo dugo traženu ili odlaganu sintezu ili zadovoljenje Ida (primitivnog nivoa ličnosti) na društveno prihvatljiv način.
Senka je sve ono što ne želimo da znamo o sebi i predstavlja pukotinu kroz koju mora da prođe svako ko je voljan da se spusti u dubine mračnog lavirinta podsvesti. Kada osoba osvesti svoju Senku, obično se stidi zbog impulsa i osobina koje je ranije osuđivala kod drugih – nije prijatno spoznati sopstvenu sebičnost, koristoljubivost, lenjost, nerealne fantazije i zamisli, bezobzirnost i kukavičluk.
Osvešćivanje senke predstavlja nezaobilazan deo sazrevanja ličnosti odnosno individuacije, tog jedinstvenog puta koji svako prelazi sopstvenim naporima, služeći se svim svojim resursima i snagama. Projekcije predstavljaju izolaciju, istovremeno štiteći i oštećujući pojedinca zidom iluzija između ega i stvarnog sveta. Senka najčešće predstavlja najmračniji deo nas, ono negativno, na čemu treba raditi i transformisati ga, primenom nekog suptilnijeg mehanizma, kao što je sublimacija.
