Društvene mreže su odlično mesto da izgradite alter ego koji će vas predstavljati ograničenoj umreženoj javnosti – sve možete da “nabudžite” i da se predstavite kao lik. Ili barem tako misle oni koji to rade. Oni koji su stvarno cool, uopšte o tome i ne razmišljaju i nemaju potrebu da nešto izmišljaju o sebi i ulepšavaju, kao i oni koji se drže nekih drugih standarda i nemaju pojma šta to znači biti cool – blago njima! Ali, vi – vama uopšte nije lako!
“Znaš ti ko sam ja” nastup uopšte ne prolazi u realnosti – niko nema pojma ko ste i ne tiče ih se. Ali, u određenim internet krugovima, svi vas znaju (a vi mislite da je to zato što ste baš cool).
View this post on Instagram
Kad kažete “ja sam popularan na Tviteru”, to ništa ne znači osobi koju pokušavate da impresionirate. Naročito ako se udvarate nekoj ženi – ona će verovatno pomisliti da vam, u najmanju ruku, fali osećaj za realnost, ako ne i neka daska u glavi.
Vaše samopouzdanje i raspoloženje zavise od broja pratilaca, retvitova, lajkova, komentara… I niko ne zna koliko se trudite da ih osvojite i zadobijete i na šta ste spremni da sačuvate svoje pratioce i privučete nove.
Pomisao da ste na nekoj od društvenih mreža prijatelj sa poznatim, čak slavnim ličnostima i da sa njima imate komunikaciju (uglavnom im lajkujete i komentarišete postove, a kad im pošaljete poruku, oni uljudno odgovaraju) daje vam osećaj da ste i sami poznati i viđeni. Ali, kad se suočite sa svojom anonimnošću u realnom životu, osećate se poraženo i frustrirano.
