Kako da budeš OK sa tim da uopšte nisi OK?

Kad nisi OK, onda nisi. Odmah znaš. Ali kako da uradiš bilo šta konstruktivno i produktivno kad nisi OK? Jer ne možeš samo da se isključiš i da ne možeš ništa, ima stvari koje naprosto moraš da obaviš, da daš svoj učinak, pa makar i potpuno robotski, šablonski i bez razmišljanja. Moraš da ustaneš i započneš dan, da odeš na posao, da obaviš neke zadatke, da se nahraniš, istuširaš, presvučeš, da se pobrineš za svoje telo, ako već ne možeš za svoj um. Ali u periodima kad nisi dobro, to je odlično. To je sasvim dovoljno. To što si u stanju da se brineš o sebi i da radiš ono što moraš, znači da možeš, da imaš snage za to, iako bi radije legao i prespavao narednih šest meseci. To je snaga zdravog razuma, koliko i instinkta – oni su udruženi u naporu da te održe u funkcionalnom stanju i oni ti poručuju, iz zdravog i pozitivnog dela tebe, koji je malo u drugom planu kad naiđe mrak i negativnost, da je OK što nisi OK i da čak i u tom stanju možeš da prihvataš sebe, da podnosiš svoje društvo, da razumeš i tolerišeš svoje slabosti.

Biti u redu sa tim da ti nije dobro, biti OK sa tim da nisi OK, jeste čin ljubavi prema sebi i čin hrabrosti u odnosu na životne okolnosti. I to je dovoljno. A ako nastaviš da vežbaš, počeće da ti uspeva da s vremena na vreme zaustaviš misli i isprazniš um, da se povremeno (i sve češće) rasterećuješ od opterećujućeg sadržaja mozga, onako kako verovatno svi rade na Tibetu.