Kako da preživite praznike ako vam nije ni do čega

Ali, svaki film se završi za sat i po. Knjigu ste pročitali već posle tri dana. Hrane još ima, ali vi niste voljni da kuvate, a prijatelji vas zovu, da vas pitaju da li se bolje osećate (pošto ste zvanično imali grip, kao i svake godine u ovo vreme) znajući da se ne osećate ništa bolje i da nije grip u pitanju i znajući da će vam biti drago što misle na vas, iako se pravite kao da vam dosađuju i ometaju vas u nečemu važnom. Navlače vas, uzgred pominjući neku žurku, ništa posebno, obična sedeljka sa pivom i grickalicama među prijateljima, možda malo kartanja (znaju da volite da igrate karte) i vi se već grčite između gnušanja. Gnušanja prema celom tom cirkusu i njihovom ponašanju prema vama kao da ste osoba sa posebnim potrebama i gnušanja prema sebi, što ste jebena osoba sa posebnim potrebama. I, kao i svake godine u vreme praznika, imate izbor da se naljutite načisto, stisnete zube i pregrmite praznike u samoći, ili da se naljutite načisto i iz inata prihvatite poziv na tu žurku (i oljuštite ih u kartama) i osećate da to nikakav izbor i nije, to je obična uslovljenost.

Možda će vam poći za rukom da se ovaj put ne naljutite, da rado prihvatite pozive i pažnju svojih prijatelja i da učinite ono što oni žele i smatraju da je za vas najbolje, bez opiranja i izigravanja uvređene osobe koju su nekako nagovorili na nešto što nije htela da radi.

Grozni praznici, na kraju vas pobede i podrede svom duhu. Ali vi ste srećan čovek, iako vam nije ni do čega, ako imate prijatelje koji će vas izvlačiti iz bedaka i to tako kao da vi njima činite uslugu, a ne oni vama.