Kako muškarcima uspeva da oteraju stvarno kvalitetnu ženu

Kad u životu želiš nešto više

Kako da zadržiš onu do koje ti je stalo

Pogrešna uverenja kojih treba da se oslobodiš zarad svog mentalnog zdravlja

Kako da pronađeš svoju snagu

Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Blog

Koja je prava mera za dobar život

1/2

Čije mere za dobar život koristite? Evropske? Porodično-nasledne? Imate sopstvene jedinice mere i standarde – ili barem verujete da su to vaše sopstvene mere. Da li uzimate u obzir stepenice kojima ste se peli, kilometražu koju ste prešli, lagodnost koju ste postigli u sopstvenoj koži, ljude kojima ste okruženi?

Mera dobrog života je u domenu ličnih vrednosti, a neka opšta definicija kaže da je to kulturni i društveni koncept, koji se vremenom menja. Uverenje šta je za nas vredno postojanja, lično je, koliko i konceptualno, jer obuhvata sve oblasti života i toga koliko smo se ostvarili u svim ulogama koje smo preuzeli na sebe (porodica, karijera, duhovnost), a svojim ličnim vrednostima trebalo bi da doprinosimo kolektivno, da ih unapređujemo i uzdižemo. Tako je zamišljeno – pojedinac je atom zajednice, kroz ličnu dobrobit, kolektivna je neminovna. To bi trebalo da bude mehanizam odbrane protiv sebičnosti, način održavanja ravnoteže. Ali, ljudska sposobnost da se transformiše iz nižih u više nivoe, oblike, frekvencije – da evoluira – neprekidno je na ispitu egocentričnosti.

Ljudi stavljaju svoje zadovoljstvo i udobnost ispred svega, postavljaju ih kao ciljeve i streme ostvarenju. Nastojimo da uvećamo individualno dobro, ne vodeći računa o dobrobiti zajednice i u tom naporu, otkrivamo da naše strasti ne realizuju naše spektakularne zamisli i ne ispunjavaju nas traženim zadovoljstvom. Suočavamo se sa ispraznošću i nezadovoljstvom, izgleda nam da se ništa ne odvija onako kako želimo i da se ništa ne ostvaruje onako kako smo mislili da hoće. Stvarnost nam je neusklađena sa idejama koje o njoj imamo. Lična moć je nedovoljna, kontrola nikakva, mi smo talasi na vodi, prouzrokovani distrakcijama.

Mera dobrog života ukorenjena je u našim najosnovnijim operativnim sistemima – preživljavanje, seks, priznanje, pažnja, negovanje i jačanje ega. I u tom operativnom modu, umemo da budemo nemilosrdni i spremni na sve. Lažemo, krademo, gazimo preko drugih, ubijamo, napadamo i branimo se. Služimo se životinjskim delom sebe, instinktom za preživljavanje, ali nam je potrebno vrednovanje i zato smo neuspešni. Životinje ne vrednju značaj toga da li su danas ulovile plen, ili im je pobegao. Loviće, dok ne ulove, nahraniće se i to je to, do sledećeg puta, kada ih potreba i nagon pokrenu. One ne uzimaju u obzir psihološke implikacije potencijalnog partnera – pare se, razmnožavaju i produžavaju vrstu. Njihovo instiktivno postojanje je delotvorno, zato što ne pokušavaju da ga nadiđu, ne teže za nečim višim, ne procenjuju kvalitet i ispunjenost svog života i ne pokušavaju da budu više od onog što jesu.

Wannabe TV

Editors choice