Prethodni deo teksta pročitajte OVDE.
Oni koji su u svojim tridesetim stabilni, u punom zaletu, koji ih ne iscrpljuje, nego motiviše, uživaju u korišćenju svojih kapaciteta, u osećanju da su zreli, odgovorni, da su korisni i imaju svoje mesto u svetu, da im je život ispunjen i da će biti još ispunjeniji i dinamičniji – krenuli su u tom pravcu još u dvadesetim, kad su shvatili da neće večito zadržati mladost i da im je potrebna zrelost da bi bili zadovoljni sobom. Oni su naučili neke teške lekcije na vreme.
Opraštanje roditeljima
U svakoj porodičnoj priči postoji potreba za opraštanjem roditeljima, ili jednom od roditelja – što su se više angažovali oko mlađeg deteta, što su bili suviše strogi, što nisu vodili računa o tome kako se osećate, nisu bili dovoljno nežni, nisu vas podsticali da ostvarite vaše snove, nego su vam nametali svoje. Ponekad treba oprostiti zaista teške stvari, jer ima veoma slabih i nesigurnih roditelja, koji se zaista nikada nisu snašli u roditeljskoj ulozi, kao i beskrajno sebičnih koji su roditeljstvo doživeli kao sputavanje i ugrožavanje, ima roditelja koji su napustili svoju decu, a ima i onih koji su prerano napustili život. Uvek ima nečeg što treba da im oprostite, a ukoliko u tome uspete pre tridesete, skinuli ste ogroman teret sa svog srca, sa kojim veliki broj ljudi živi celog života i koji im smeta da sasvim odrastu.
