Izvesna porodica H, počela je da doživljava čudne pojave čim se doselila o novu (zapravo staru) kuću. Čuli su škripanje nameštaja, čudne glasove u noći, i osećali nevidljivo sablasno prisustvo.Tvrdili su da ih u krevetu drže duhovi i da ne mogu da se pomere, oseećali su slabost i još mnogo drugih neprijatnih senzacija. Kako se kasnije ispostavilo, neispravna peć je punila kuću ugljen-monoksidom, uzrokujući slušne i vizuelne halucinacije. Od trenutka kada je peć popravljena, porodica H više nikada nije osetila, videla i čula sablasne pojave.
Infrazvuk
Infrazvuk se emituje na dubokoj frekvenciji ispod praga ljudskog sluha, dok neke životinje, kao što su slonovi, čuju ovaj zvuk. Niske frekvencije mogu da izazovu različite fiziološke nelagodnosti kod ljudi. Naučnici koji proučavaju efekte vetroturbina i buke (infrazvuk) koju stvaraju u blizini naseljenih područja, otkrili su da niske frekvencije mogu izazvati dezorijentaciju, osećaj panike, promene u broju otkucaja srca i krvnom pritisku, kao i mnoštvo drugih sličnih posledica koje bi se lako mogle povezati s pojavom duhova.
Jedan slučaj kada je infrazvuk bio odgovoran za percepciju pojave duhova desio se 1998. godine u laboratoriji jednog proizvođača medicinske opreme. Inženjer koji je radio u laboratoriji, osećao se depersivno i neugodno, kao da ga nešto posmatra, često je video i čuo čudne stvari i na kraju je otrkio da je u laboratiriji sve vreme bio uključen ventilator koji proizvodi infrazvuk i koji je svojim nečujnim vibracijama izazvao deozorijentacione i ostale neprijatne efekte. Dalja istraživanja su pokazala da postoji veza između infrazvuka i bizarnih senzacija, kao što je ona kada osećate jezu, ili se osećate izloženo i nelagodno, bez ikakvog očiglednog razloga.
Prisustvo buđi
Shane Rogers, profesor inženjeringa na Univerzitetu Clarkson, posvetio se obilaženju lokacija na kojima su se navodno pojavljivali duhovi, u nameri da otkrije da li postoji neka povezanost – i uočio je da je na većini lokacija bilo vlage, a sa njom i buđi. Preliminarna istraživanja pokazuju da neke vrste buđi mogu da izazovu pojavu iracionalnog straha, pa čak i demencije. Profesor Rogers kaže da je došao na ideju da istražuje ove lokacije nakon što je gledao emisije o duhovima i da je pokušao da pronađe neki zajednički faktor, koji bi objasnio zašto ljudi viđaju neobične pojave. On ne tvrdi da je pojava buđi objašnjenje, ali definitvno je detektovano prisustvo otrovnih buđi na mestima koja pohađaju duhovi.
Moć sugestije
Moć sugestije je dokazana u mnogim istraživanjima i eksperimentima, pa se zna da je moguće uticati na ljude i da vide stvari koje nisu tu.
Jednostavan primer je da ako inače stidljiva osoba očekuje da će joj čaša vina pomoći da se opusti na zabavi, ona će nakon te čaše sigurno razgovarati sa više ljudi. Ona to može da pripiše dejstvu pića, ali jasno je da očekivanja igraju veliku ulogu, verovatno delotvorniju od čaše vina.
Isto tako, ako osoba uđe u prostoriju za koju se veruje da je pohode duhovi očekujući da će videti duha, velike su šanse da će i doživeti neku senzaciju i povezati je sa paranormalnom pojavom.
Ako ste gledali emisije o istraživanju pojave duhova, mogli ste da primetite kako ljudi odmah kažu drugima kada vide, čuju ili nešto osete – “Jeste li videli?” Ako je više osoba u istom prostoru zajedno, ova sugestija može uticati na druge da poveruju kako vide istu stvar. Pored toga, svaki TV šou počinje sa timom koji deluje sugestivno na prisutne, kao i na gledaoce ispred TV ekrana, tvrdnjama o tome kako se na specifičnoj lokaciji pojavljuju duhovi. Ovo je dobar recept za zanimljiv i uzbudljiv TV program, ali je jako loše za realnu procenu.
Masovna histerijia
U junu 2013. godine, više od 3.000 radnika je u fabrici odeće u Gazipuru u Bangladešu stupilo u štrajk – nisu tražili kraće radno vremene, ili veće plate, nego da neko učini nešto povodom pojave duha u toaletu. Navodno, ljutiti duh je napao radnicu u ženskom toaletu, uzrokujući opštu paniku nakon koje je usledila pobuna.
Vlasnik fabrike je organizovao egzorcizam, što je svakako umirilo štrajkače koji su podlegli psihološkom fenomenu poznatom kao masovna histerija.
Ove kolektivne zablude nastaju kada su ljudi pod velikim stresom, a kada se dodaju i specifična religiozna i kulturna verovanja u relativno izlovanoj sredini, nastupa kolektivna moć sugestije, koja zahvata stresom oslabljene ljude i izaziva opštu paniku.
Brankica Milošević
