Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Kako da podstakneš svoju kreativnost

Životne lekcije (koje se stalno zaboravljaju)

Jednostavna pravila za uspešan život

Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

Čemu ti služi meditacija

Pogrešna ubeđenja koja nas ometaju da se snađemo sa svojim osećanjima

Pogrešna ubeđenja koja nas ometaju da se snađemo sa svojim osećanjima

1/2

Mnogo se govori o emotivnoj inteligenciji, o važnosti prihvatanja svih svojih osećanja, o komunikaciji koja je u prisnim odnosima neophodna i koja se tiče kvaliteta emotivne razmene, a malo se praktikuje. Ako nismo od malena naučeni da lako i spontano izražavamo i delimo svoja osećanja sa drugima, da ne bežimo od neprijatnih i teških emocija i da se ne stidimo svoje ranjivosti (a verovatno nismo) imamo pred sobom težak posao osvešćivanja i prihvatanja emocija, u kome nas pogrešna ubeđenja ometaju.

Emocije su jače od mene

Osećanja su uvek snažna i ako ih se uplašimo i osetimo se bespomoćno, verovaćemo da mi tu ništa ne možemo. Čak i kad ne priznajemo neka osećanja i kad ih potiskujemo, priznajemo im snagu da nas “izbace iz takta” i da nam određuju ponašanje. Ali ta bespomoćnost pred osećanjima je takođe posledica neukosti i nedostatka iskustva u prisnom odnosu sa svojim bićem i emocijama koje kroz njega dolaze. Ne moraš da ostaneš malodušan, razočaran i ljut, samo zato što se tako osećaš, što ti je tako počeo dan, što te nešto uznemirilo i destabilizovalo. Kontrolisanje osećanja ne znači njihovo kroćenje i potiskivanje, nego svest o tome kako se i zašto osećaš tako kako se osećaš, dopuštanje da te prožmu i prihvatanje da su prisutna – a zatim sledi pitanje “kako da se osećam bolje” i akcija. Možeš da umiriš svoje telo, da isključiš um, da odaberš misli (jer misli i osećanja idu zajedno) i da ne reaguješ dok ti glava opet ne bude bistra.

Ne bi trebalo da se ovako osećam

Umesto što pomisliš da ne bi trebalo da te nešto toliko uznemirava, ili da bi trebalo da budeš srećan što se stvari tako odvijaju, zapitaj se zašto si zapravo toliko uznemiren i zašto ne osećaš ispunjenje. Jer tvoja osećanja su realna, ona prožimaju tvoju stvarnost i možda imaju važnu poruku iz nesvesnih i potisnutih sadržaja o uzrocima koji te sprečavaju da se opustiš i budeš zadovoljan. Prihvatanje dolazi nakon razumevanja i zato pokušaj da razumeš sebe i da dešifruješ poruku svog bića.

Pričanjem se oslobađaš naboja

Zavisi. Ako prepričavaš neki događaj koji te je uznemirio, možeš deset puta da ga prepričaš i svaki put da iznova doživiš isti naboj – uopšte ti neće biti lakše što se žališ i poveravaš. Svako ko je razgovarao sa nekim terapeutom, poznaje razliku između pričanja o događaju i pričanja o svojim osećanjima povodom tog događaja. Postavi sebi čuveno terapeutsko pitanje “a kako se ti zbog toga osećaš?” i pokušaj da odogovoriš na njega. Pričaj sa onima koji mogu da razgovaraju na tom nivou, koji umeju da slušaju i razumeju.

Wannabe TV

Editors choice