Zahtevati po nekakvom protokolu, pravilu službe ili preporuci da žena nosi potpetice, predstavlja polnu diskriminaciju. Ima žena koje nikada ne nose štikle. Ima veoma visokih žena koje nose obuću velikih brojeva i obuvaju se uglavnom na muškom odeljenju, a ima i žena koje imaju problema sa stopalima, sa težinom, sa ravnotežom, sa kostima, čije bi zdravlje nošenjem potpetica bilo ugroženo. I sasvim zdravim, vitkim i laganim ženama, koje nose najuobičajeniji broj cipela (38) dovoljno je naporno da provedu pola dana na visokim potpeticama, čak i ako su “navikle” odnosno, umeju da hodaju u štiklama, pa čak i da potrče spretnije od ovih simpatičnih mladića, koji su napravili eksperiment iz solidarnosti sa koleginicama. I žene bole stopala od štikli i strahuju da će polomiti članke dok hodaju po neravnom terenu, trudeći se da gaze potpuno oslonjene na prste, jer štikle upadaju u svaku pukotinu i izvrću stopalo pri kontaktu sa svakom neravninom, što su ovi hrabri momci i sami iskusili.
