Istraživanja su potvrdila ono što već znamo – najzadovoljniji ljudi rade posao koji vole i srećniji su i ispunjeniji od onih koji zarađuju mnogo više novca i imaju viši standard u životu, a bave se poslom koji ne vole, u kome moraju da se odriču svojih načela i da zanemaruju svoje vrednosti, zbog zarade. Novac nije jedina satisfakcija i kada je posao u pitanju, potrebno je da se osećaš dobro, da osećaš da ono što radiš ima svrhu, da si koristan član društva i da svojim radom doprinosiš opštem smislu, a ne obesmišljavanju života. Uopšte nije važno koji je to posao, važno je samo da se zbog njega dobro osećaš. Rešenje je u tome da radiš ono što voliš – a možda si zaboravio i zanemario sve svoje talente, radeći za platu i gledajući da sa što manje truda i zalaganja odradiš posao. Na ovaj način ti potvrđuješ sebi da si spreman da u životu pristaneš na manje od onog što želiš i zaslužuješ, a to te još više udaljava od tvoje suštine, od bića i od prirodnih talenata.
U startu pogrešno postavljamo ciljeve – želimo da imamo, a ne da se ostvarimo. Vaspitani smo da tražimo sigurnost i blagostanje i orijentisani prema poslovima koji obezbeđuju društveni status. One koji rade “bedne” poslove, malo zarađuju, ne napreduju na hijerarhijskoj lestvici, ne postaju šefovi, direktori, suvlasnici i vlasnici, društvo proglašava za neuspešne, luzere koji su izgubili životnu borbu, ne trudeći se da se pozabavi time kako se oni osećaju i da li su zadovoljni svojim izborima, ili su se zaglavili u nečemu što nisu želeli. Jer to se dešava svima – i radnicima na gradilištu i profesorima na fakultetima i prodavačicama i vlasnicima fabrika… Bez obzira čime se bavio, svako može da se oseća ostvareno i angažovano u svom poslu, ili zaglavljeno i izgubljeno. A svaki posao se može raditi na kreativan način, samo što mi to zaboravljamo i ne pokušavamo da osmislimo i zavolimo posao koji već radimo, nego pokušavamo da se od njega distanciramo i da ga sa visine preziremo. Ali to ne može da uspe, jer dodatno iscrpljuje stvaranjem unutrašnjih konflikata, a pošto veliki (možda najveći) deo vremena u danu provodimo na poslu, veoma je važno kakvom smo energijom i osećanjima prožeti na tom poslu, jer to se reflektuje ne samo na ostatak dana, već i na sve ostale segmente života.
Smisao koji pronalazimo u poslu je usmeravanje životne energije tako da izrazimo svoju kreativnost i autentičnost, da se otvorimo prema dostignućima, da učimo i napredujemo. Ali ako ne pronalazimo uživanje u onome što radimo, onda nam nedostaje smisao, a nedostaje nam i samopoštovanje. Kako to da promenimo? Tako što ćemo probuditi svoje prirodne talente, koje smo zapostavili, verujući da to ne može da bude pravi posao.
