Kad ne razvijaš svoje prirodne potencijale, nego ih potiskuješ, duboko u sebi osećaš razdor, jer tvoja priroda teži da se izrazi onako kako ti je dato, to je potreba koja ne može u potpunosti da se uguši. Prihvataš zahteve okoline i baviš se stvarima koje će ti doneti uspeh i napredak, razvijaš veštine koje nisu deo tvog bića. Pa ionako poslu pristupaš sa entuzijazmom i zalaganjem, nedostatak motivacije se pojavi pre ili kasnije i sve postane naporno i razočaravajuće. Tada i posao počinje da trpi – opada interesovanje, nastaju propusti i sve je teže sačuvati poziciju, koju u svom srcu uopšte i ne želiš. Profesionalni razvoj se zaustavlja, jer pokušavaš da uštediš energiju, koja se smanjuje zbog nagomilanog nezadovoljstva i ulažeš se u posao minimalno, kako bi zadržao ono što si postigao do sada.
Ukoliko se prepoznaješ u ovoj priči, posao te iscrpljuje i osećaš nedostatak smisla, a nezadovoljstvo lagano truje čitav tvoj život, neophodno je da se vratiš na početak – da se setiš šta je ono u čemu si stvarno dobar, što te zaokuplja i angažuje i za šta imaš dara. To je obično ono što te je zanimalo u detinjstvu i što si ostavio za sobom, kao blesavo i detinjasto, odrastajući u zrelu i odgovornu osobu. Ali da bi zaista bio odgovoran, potrebno je da oživiš svoje talente i da počneš da se baviš onim što te ispunjava – posmaraj to kao hobi, a kad jednom počneš, otvoriće se mogućnosti na koje nisi ni pomišljao.
Bavljenje nečim što voliš, odraziće se na kvalitet tvog života, na tvoje odnose sa ljudima i emotivne odnose, podići će ti se samopoštovanje i samopouzdanje i zadovoljstvo i smisao će se vratiti u tvoj život.
Izvor fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
