Koja priča stoji iza naziva “Miles To Walk”?
Suština je u putu i nagomilanom emotivnom iskustvu koji svi nosimo sa sobom, o osvrtu unazad na sve proživljeno što je u nas utkalo ono što smo danas, o doživljajima koji nam upravo boje dane i svemu što nas tek čeka, o miljama koje treba preći, o sigurnom koraku i stajanju na zemlji čvrsto sa dve noge, mada je uvek dozvoljeno lebdeti, iz toga porističu najlepši momenti koji čine život, zar ne?
Putem bloga sa svojim pratiocima delite iskustva, utiske, lične priče iz svakodnevice. Kakva je vaša svakodnevica? Šta je ono što vam ulepšava i ispunjava dan?
Zapravo sitnice su te glavne niti koje se prepliću i čine moj dan drugačijim od onog prethodnog, miris procvetalog drveća svuda oko nas ovih dana, ona prva zelena boja trave kojom hodam skupljajući energiju vikendom u parku, miris kafe ili nova izložba na koju slučajno naiđem lutajući gradom, šetnja sa dragim ljudima i ćutanje, mada retko ćutim, onda pre sumiranje utisaka tog dana u dugim razgovorima kada ne primetimo koliko smo metara, ulica, milja prešli jer nam je dobro, zaista sve može biti razlog da ovaj dan bude u potpunosti jedinstven, da ga pamtite i da vas oplemeni i nečem novom nauči.
Odakle crpite inspiraciju za nove priče? Da li je teško biti inovativan i drugačiji u “moru” drugih blogova i sličnih online sadržaja?
Upravo to što se ne trudim da ličim na bilo kog drugog, a iskreno ne nalazim nekog ko na sličan način sublimira sva svoja interesovanja, postoje naravno segmenti u kojima se preklapam sa dragim ljudima koji čine naše blogersko nebo, online beležnicima svakodnevice, ali mislim da se ne varam ako kažem da ne postoji mesto na kome se neko vraća u tradiciju i oživljava je u novom ruhu, traga za ćirličnim pismom, posmatra kako se priroda budi i menja svoje boje i karakteristike u trenutku, pred nama, postoje drage mi kolege koje osvetljavaju jedan od ovih svakidašnjuh kutaka ali ne povezuju sve ove niti u jednu priču, moju priču, priču svih nas. Volim da pišem, ali ne pišem puno, mislim da smo siti raznih dokazivanja da smo u pravu, iskazivanja pameti, forme bez sadržaja, moje pristup je drugačiji. Upravo u tome nalazim inspiraciju, u novoj galeriji za koji čujem, u želji da pre posla prošetam i doživim nedeljno jutro pa čak iako je radno, ili u tome da tragam za savršenim suvenirom grada, srednjevekovnom ornamentikom na savremenim upotebnim predmetima. Pa pogledajte oko sebe, sve može da nas inspiriše samo ako otvorimo čula i prepustimo se svemu što se oko nas dešava, deluje lako, zaista jeste lako.
Vaše tekstove odlikuju umetničke fotografije koje prikazuju ne samo najlepše detalje mesta koja ste obišli, već i vaš perfektan stil. Šta vam je najvažnije kada je reč o vašem izgledu? Imate li uzore kada je moda u pitanju?
Za mene je savršenost upravo odraz nesavršenosti, uklapanja nespojivih detalja, kombinacija koje nemaju naizgled logičan sled, a toliko su kompatibilni ako pratite vaše unutrašnje biće koje na ovaj način odražava svoju posebnost u svojim pojavnim oblicima. To i jeste stil, način života, način komunikacije, konstantan osmeh i pozitivan stav u svemu što radite, muzika kojim počinjete dan, prepoznavanje lepote detalja, arhikteture, pejzaža, umešnosti majstora zanata, sve to čini osnov za jedan dobar stav, moda dolazi uz to kao logična posledica nagomilanog iskustva, napojenih očiju lepim prizorima gradova, prirode, ljudi oko vas koji utkaju sve upijeno u vaš lični stil. Nemam konkretnog uzora, ali jednostavnost izraza, kompleksnost kombinacija je ono što nalazim ali uglavnom u prethodnom veku koji jeste moja večita inspiracija. Ono što me raduje jeste da se određeni broj mladih vraća starim vrednostima, menja njihov oblik i prilagođava ga svetu u kome živimo i na taj način vraća udarac kulturom svemu što nas ugrožava na ljudskom i dostojanstvenom nivou kao građane ove zemlje. Da, ima toliko mladih damica i toliko nove gospode koji su moja energija koju crpim i koja mi vraća nadu da nas ima još samo nismo toliko prisutni na površini, pobedićemo, vreme je najbolja mera opravdanosti trenda.
