Zašto ste za temu bloga odabrali baš putovanja? Kakve su reakcije čitalaca?
Osnovna rekacija koju sam dobijao dok sam na početku svoje fotografije sa putovanja prezentovao putem društvenim mreža je bila, gde je ovo, da li je moguće da je to u gradu, ulici kroz koju svakodnevno prolazim, nekako me je taj talas pozitivnih reakcija koje sam dobijao svakodnevno motivisao da je to nešto što je drugačije iako je meni oduvek bilo jedino ispravno i potpuno normalno, to je način na koji ja vidim svet oko sebe, očigledno ljudi prepoznaju tu estetiku i emociju i polako ali sigurno se gradi jedna zajednica istomišljenika i kao što volim da kažem, nema nazad. Nisam se jednog dana probudio sa namerom da beležim moje utiske sa putovanja, ali me fotoaparat, mobilni telefon sa kamerom prati gde god da idem i iako je to nekada teško za shvatiti za okruženje u kojem sam, ja moram da zabeležim zalazak sunca, predivnu fasadu, nasmejana mlada lica u parku, to je nešto protiv čega ne mogu, osećam tu potrebu, to me hrani emotivno i kako dobijem povratnu infromaciju, želja se duplira i usmerava me na dalje istraživanje.
Kaže se da je čovek bogat onoliko koliko putuje. Možete li za sebe da kažete da ste bogati?
Slažem se u kontekstu da je svaki razgovor sa osobom koja vam ukaže koje je to autentično mesto koje se ne nalazi u zvaničnoj mapi grada, a nešto je što ne smete propustiti, starija gospođa koja trči da kupi prah šećer na božićno jutro u sred Beča kada radnje ne rade, par koji upoznate u Istri kada svratite na domaći doručak i shvatite da se prezivaju isto kao ti, ništa nije slučajno i svaki susret, svaki neravan put, svaki put sa koga smo skrenuli kada nam je GPS dao pogrešnu informaciju, službenik češke policije sa kojim se sprijateljite dok vam piše kaznu koju je izmislio da bi tog dana nešto zaradio, žena koja pravi čokoladu u podnožju praškog dvorca, za mene su to iskustva koja ostanu utkana u moju svest, u emociju koju sa sobom svuda nosim, to je nešto što mi niko ne može oduzeti, nešto što se ne da tako lako kao novac istrošiti. Nisam još bogat ali mogu reći da zarađujem jer putujem. Stičem iskutvo i emociju, a novac će doći.
Koja je vaša destinacija iz snova? Da li biste pre odabrali egzotičnu, svetsku destinaciju ili neistraženi kraj naše zemlje?
Tokom života vam se destinacije koje stavljate na listu obaveznih za posetiti menjaju kako rastete, kako upoznajete svet oko vas, filmove koje gledate ili muzika koja vas u nekom trenutku oplemenjuje. Bio bih potpuno licemeran kada bih se krio iza isforsiranog patriotizma i svetsko iskustvo menjao lokalnim. Ono što je sigurno jeste da me ne očaravaju pre egzotične destinacije, predivne rajske plaže, daleki horizonti. Očarava me priča, potraga za istinom makar ona bila u blizini, komšiluku ili u susednom naselju. Mislim da do sada sva moja mesta imaju nešto zajedničko, emociju, šarene zgrade, dobru hranu, zalazak sunca, upijanje života i osmeha prolaznika, pentranje na zvonike crkava i vidokovce kako bi se osetio grad u svoj svojoj veličanstvenosti, bilo da je u pitanju predivni Piran, Beč kome se uvek vraćam, Perkov salaš na kome par puta godišnje moram napuniti energiju ili park na Ušću koji je predivan beg iz grada u samom gradu, samo je važno ostati dosledan sebi i pratiti svoje unutrašnje ja.
“Miles To Walk” je naša “dnevna doza”…?
Moja generacija je rasla uz priče za laku noć, tako da je moj doživljaj bloga priča koju pričam slikama, dajući osobama sa istim senzibilitetom dnevnu dozu nečega tako jednostavnog što ako želimo postaje magično, nečega tako prostog što može biti neobično, dnevna doza želje da ugasimo televizor, da se isključimo iz online zajednice i živimo život, jedan je, valja ga iskoristiti na pravi način, ne tražiti opravdanja nego graditi svoj svet, koliko god se nekom činila brzina kojom se napredak vidi spora, mali koraci su ono što čini temeljnu priču, zdrave osnove da ispoljimo sve svoje nagomilane želje koje čuče u nama, nikada nije kasno da se posvetimo onome što istinski čini naš dan lepšim, što nam vraća osmeh na lice ili uzburkvaka neizdrž i leptiriće u stomaku, to je ono što ovaj način komunikacije, ova priča čini meni. To je ono što nam omogućava da utičeno na nekog, motivišemo ga, da ostavimo trag, to mi je cilj.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
Fotografije: Privatna arhiva
Ivana Tomić
