Razvoj karijere je pod znakom pitanja
U korporaciji se može napredovati – utvrđenim putevima unapređenja u korporacijama. Ali, većina radnika u velikim preduzećima nema tu mogućnost – potrebno je popuniti i održavati razne službe i ostati na mestu “točkića”, a šefovi i upravnici ne motivišu radnike da neguju ambicije. Kad neko ko je svestan svojih kvaliteta i kapaciteta shvati da oni nisu adekvatno angažovani i iskorišćeni (ni na dobrobit firme, ni na lično zadovoljstvo), na pragu je odluke da napusti taj posao. Vredni, sposobni i preduzimljivi radnici ne strahuju da neće naći posao na kome će njihovi kvaliteti doći do izražaja, pa se zato češće odlučuju na rizik, nego što to čine oni koji nisu zadovoljni poslom, ali nisu ni sigurni u sebe i svoje kompetencije.
Naopako postavljanje prioriteta
U velikim preduzećima, prioriteti se postavljaju strateški, tako da predstave korporaciju u najboljem svetlu, a to često znači udešavanje fasade, nauštrb stvarnih postignuća i kvaliteta. Talentovani radnici će se pobuniti protiv “statiranja u kukuruzu” jer oni moraju da ispolje svoj talenat i da rade na najbolji način, a ne na onaj koji najlepše izgleda.
Konzervativnost
U velikoj kompaniji ne možete jednostavno otići kod pretpostavljenog i izložiti neku svoju zamisao o tome kako da se neki segmenti rada unaprede, promene, prilagode, koliko god vaša ideja bila razumna, logična, pametna i obećavajuća. U tome vas sprečavaju procedure (birokratija), politika poslovanja, hijerarhija i čitava glomazna i čvrsta struktura, koja unošenje promena tretira kao nered i dezorganizaciju.
Naslovna fotografija: instagram.com/nohow
Brankica Milošević
