Upoznajte Vuka Tripkovića, osnivača i predsednika udruženja građana Vinokultura, koje je aktivno na polju unapređenja položaja kulture i umetnosti u društvu, s posebnim osvrtom na razvoj kulture vina. Ovo udruženje stoji iza brojnih umetničko-vinskih događaja, među kojima su Belgrade Wine Week, Svetsko prvenstvo u prokupcu i Španska vina u srcu grada. Belgrade Wine Week kreiran je sa ciljem da se kreativno i dinamično publici približe najzanimljiviji segmenti vinske kulture, organizacijom atraktivnih događaja kao što su vinske zabave, radionice, neformalna ocenjivanja vina, tematski saloni i umetničke izložbe. Pored angažmana u Vinokulturi, Vuk je deo najuglednijeg regionalnog vinskog medija – magazina Wine Style, u kom obavlja funkciju urednika life style rubrika. U poslednje vreme aktivan je u produkciji vinskih događaja, a učestvovao je u organizaciji prestižnih manifestacija kao što su Wine Style salon vina, kao i Super Wine salon u Portu Montengro. Sa dugogodišnjim kolegom i saradnikom Aleksandrom Dukovićem koautor je ekskluzivnih vinskih publikacija – Najbolje vinarije i Antologija srpskih vinarija. Uz sve pomenute aktivnosti, Vuk je aktivan i na polju vinske edukacije kroz Srpski vinski centar, u kom je zadužen za promociju međunarodno priznatih WSET kurseva koje ovaj centar sprovodi. U saradnji sa galerijom Štab učestvovao je u kreiranju i produkciji manifestacije Vinski Štab. Više o njegovoj bogatoj karijeri, istoriji duge ljubavi prema vinima i budućim planovima saznajte u nastavku intervjua.
WANNABE MAN: Za početak, hvala ti na pristanku na intervju. 2020. je specifična godina, pa mislim da je najbolje da počnem sa pitanjem – kako si?
VUK: Da si me to pitala pre devet meseci, bilo bi to najlakše pitanje na svetu. Danas, tera me da se i sam zapitam – kako sam, a bojim se da mi se odgovor ne bi dopao. Tako da ću pitanje shvatiti više kao ono svakodnevno, “kako si?”, a moj odgovor bi bio – “dobro, nadam se da si i ti”.
WANNABE MAN: U vinskom poslu si već oko 15 godina, ali kada je i kako zapravo počela tvoja vinska priča? Kada si otkrio da je vino tvoja strast?
VUK: Moja vinska karijera započela je pre petnaestak godina, kada sam postao član redakcije magazina Wine Style. U samom početku više sam bio fasciniran časopisom, svetom štampanih medija, dok se naklonost prema vinima razvijala postepeno, kroz brojne susrete i razgovore sa vinarima.
WANNABE MAN: Šta vino simbolizuje za tebe? U čemu ti se čini da je njegova magija?
VUK: Mislim da vino, više nego bilo koje drugo piće, ima moć da vas poveže sa vašim osećanjima, čak i da ih upotpuni. Probajte neko vino sa osobom koja vam nije draga, u ambijentu koji vam nije prijatan, kladim se da vam neće posebno prijati. S druge strane, ako degustirate čak i prosečno vino u društvu prijatelja, uveren sam da ćete u njemu istinski uživati. Ako ste neraspoloženi, nervozni, besni…ne verujem da će vam zadovoljstvo pružiti čak ni boca najboljeg vina na svetu. U takvom stanju, bez obzira što govorim iz perspektive vinskog čoveka, ako već morate da pijete, preporučio bih vam neko kratko piće. Na sreću ili na žalost, vino nije piće koje pruža utehu, već inspiraciju.
WANNABE MAN: Koliko si dugo morao da budeš učenik vinske kulture da bi postao učitelj drugima?
VUK: Pošto sam, nadam se, dobar učenik, na vreme sam shvatio da sam daleko od toga da postanem vinski učitelj. Za tako nešto neophodno je posedovati ne samo ogromno vinsko znanje, već i predavačke veštine, životno iskustvo. Ono što pokušavam da prenesem ljudima iz svog okruženja jeste da ulazak u svet vina shvate kao jednu avanturu ili putovanje na kom treba da probaju što više različitih stvari, da prate kako se, dok se oni kao ličnosti menjaju, menja i njihov odnos prema vinu.
WANNABE MAN: Kako je došlo do kreiranja udruženja Vinokultura, kaži nam nešto više o ovom projektu? Da li bi nam otkrio neki budući događaj koji nam Vinokultura priprema?
VUK: Udruženje Vinokultura pokrenuo sam zajedno sa krugom ljubitelja i profesionalaca zainteresovanih za promociju i unapređenje položaja vinske kulture, prevashodno, izmeštanjem vina i vinskih događaja u umetničko okruženje. Zasad se najviše bavimo organizacijom umetničko-vinskih manifestacija, radionica, izložbi i festivala. Pored Belgrade Wine Week-a, očekujem u budućnosti da Vinokultura kreira ili se intenzivnije uključi u različite humanitarne projekte. Mislim da nam kao društvu solidarnost najviše nedostaje, i da bez nje, sve drugo što budemo radili neće imati smisla.
WANNABE MAN: Imaš li omiljenu marku vina, sortu, godinu proizvodnje? Koji se sve parametri posmatraju pri degustaciji vina i koje je najinteresantnije vino koje si do sada probao?
VUK: Slučajno ili namerno izabrali ste pravu reč – najinteresantnije. Kada ste dugo u vinu, postepeno postajete zasićeni konvencionalnim ukusima i vinima, bez obzira na njihov kvalitet. U poslednje vreme više zadovoljstva mi pružaju autentična, neobična vina. Mislim da to nije nešto što se samo meni dešava ili što je karakteristično za svet vina. Slično je i u ostalim segmentima kulture. Krenete sa nekim prijemčivim, jednostavnim knjigama, filmovima, muzikom, a završite uživajući u stvarima koje su vam na početku delovale nejasno, čak i nepodnošljivo. Što se tiče degustacije i procene kvaliteta vina, pored detektovanja aroma – koje je većini ljubitelja najinteresantnije, prvenstveno treba voditi računa o intenzitetu ukusa, kompleksnosti vina, balansu i na kraju, ali možda i najvažnije, dužini završnice. Većina ljubitelja, a čak i veliki broj vinskih profesionalaca, kvalitet vina poistovećuje sa punoćom tela vina, što, verujte mi, nije slučaj. Prema mom mišljenju, od svih parametara, trajanje završnog ukusa najbolje oslikava kvalitet jednog vina. Naravno, na kraju, ipak se sve svodi na subjektivni osećaj prijatnosti…
