WANNABE MAN: Već dugi niz godina pišeš za Wine Style magazin. Koji tekst, od svih koje si napisao, ti je bio najveći izazov?
VUK: Definitivno veliki intervju sa Predragom Mijatovićem. Bio je to moj prvi glavni intervju – za naslovnu stranu. Znate onaj osećaj kada treba da upoznate svog heroja iz detinjstva, pa vam je stalo da ga impesionirate. Previše se trudite, a ako nemate dovoljno iskustva, postoji velika mogućnost da zakažete, da ne kažem, pogodite prečku. Mislim da se meni upravo to i desilo.
WANNABE MAN: Da li bi se, ukoliko nisi, oprobao u kreiranju sopstvenog vina?
VUK: Nisam, a kada vidim koliko truda vinari ulažu da bi došli do dobrog vina, mislim da nisam ni spreman za tu vrstu žrtve. Drago mi je ako mogu, zajedno sa saradnicima iz Wine Style magazina i Vinokulture, da im pomognem u promociji, da što više ljudi proba, a zatim i uživa u njihovim vinima.
WANNABE MAN: Kokreator si ekskluzivne publikacije koja govori o istoriji srpskih vinarija i o najboljim vinarijama na teritoriji bivše Jugoslavije. Koju bi vinariju sa našeg područja izdvojio i preporučio našim čitaocima da je obiđu?
VUK: Teško pitanje, jer je u poslednje vreme otvoren veliki broj vinarija, koje svojim vinskim gostoprimstvom zaslužuju pažnju. Što se tiče domaćih, a ako bih se ponovo vodio kriterijumom interesantnosti, moja preporuka bi bila vinarija Virtus, zbog specifičnog ambijenta, skandinavske arhitekture i odličnih vina. Od vinarija regiona, na mene je najjači utisak ostavila poseta vinariji Movia iz Goriških brda, kao i druženje sa njenim legendarnim Alešom Kristančičem. Našu reportažu u vinariji započeli smo oko devet uveče, a završili je u sedam ujutru.
WANNABE MAN: Kaži nam nešto više o Vinskom Štabu?
VUK: Reč je o manifestaciji koju smo realizovali u saradnji sa Markom Brunom iz beogradske galerije Štab, sa željom da beogradsku umetničku scenu povežemo sa vinskom. Organizovali smo do sada pet velikih umetničko-vinskih žurki, na kojima su posetioci bili u prilici da uz najbolja domaća vina uživaju okruženi radovima istaknutih umetniika, među kojima su bili i Nenad Racković, Srba Travanov, Srđan Đile Marković, Aleksandar Todorović… Vinski Štab nam je svima ostao u lepom sećanju. Mislim da je to jedini događaj na kojem izlagači, umetnici i ljudi iz organizacije uživaju možda čak i više od gostiju. Zbog svega toga, imam osećaj da će krajem 2021. Vinski Štab ponovo zaharati.
WANNABE MAN: Jedno kliše pitanje, crveno ili belo vino?
VUK: Ne može tvoje pitanje da bude toliko kliše, koliko može moj odgovor: nije važno šta piješ, nego s kim piješ. Šalim se, crvena vina su uvek moj prvi izbor.
WANNABE MAN: I za kraj, bliže nam se praznici. Koje vino da ponesemo najdražima na poklon?
VUK: Prvo, vodite računa da im ne odnesete ono koje ste od njih dobili za slavu. Možda je neko kvalitetno penušavo vino najsigurniji izbor. U njemu će moći da uživaju i ljubitelji vina, ali i svi ostali, čak i deca… Ako ništa drugo, biće im zabavno tokom otvaranja penušavca, rituala koji uvek izmami eksplozije osmeha za stolom.
Fotografije: wannabemedia.rs
Jovana
