Ako je neko od zaposlenih posebno voljan da vam izađe u susret i kao slučajno vam prenosi kojekakve priče i informacije o ostalima, on uopšte nije koristan kao što vam se čini – jer on nema pravu sliku kolektiva, on je autsajder, zato što svi znaju da je šlihtara i drukara. Sigurno zaziru od njega, ali ga sigurno i preziru. Izgnanik iz kolektiva i nema drugi izbor, nego da nastoji da postane šefov ljubimac. Ali vi ne smete imati ljubimca, ako vam je stalo da vas zaposleni cene.
Suviše bi bilo očekivati da vas vole. Nemate prava na to očekivanje. Vi ste onaj gore, a tamo gore je vazduh malo razređen. Pretpostavka je da udisanje razređenog vazduha malo utiče na mozak i da vi drugačije razmišljate i imate drugačiju perspektivu odozgo. I ta preptostavka je sasvim tačna. Za početak, vaša primanja, auto koji vozite, putovanja i svi ostali znaci prestiža, kojima raspolažete zahvaljujući uspešnom poslovanju, a to uspešno poslovanje za vas obavljaju ljudi koji imaju niži standard od vašeg. Istina je da onaj ko je gore, vrlo brzo gubi orijentaciju u dolinama običnog življenja i da ne može da zamisli recimo, kako živi jedan njegov zaposleni, koji je, recimo, jedini zaposleni u svojoj porodici. Dakle, nema osnova da se između vas i vaših podređenih razvije neka topla naklonost, iako je vi možda potpuno zaslužujete, jer ste korektni, trudite se da razumete ljude, da ih motivišete, nagradite i pomognete im kad vam se obrate za pomoć.
