Osobine, odnosno, veštine koje su vam potrebne u obavljanju nekog posla, dele se na dve osnovne grupe – “meke” i “tvrde”. U ovu drugu grupu spadaju znanje i kompetencije, sposobnost donošenja odluka i nošenja odgovornosti, kao i objektivnost u međuljudskim odnosima.
Međutim, “meke” veštine su one koje omogućavaju da se posao obavlja glatko, bez nepotrebnog stresa, da se izglade nesporazumi, umire strasti, pronađu kompromisi i omogući prijatna i pozitivna radna atmsfora. Bez “mekih”, praktikovanje samo “tvrdih” veština omogućava lošim međuljudskim odnosima da pronađu svoje tajne kanale, kojima se plasiraju intrige i neguje atmosfera u kojoj svako svakog sumnjiči i svako se rukovodi sebičnim interesima i ambicijom.
Dakle, “tvrde” veštine su neophodne, ali u kombinaciji sa “mekim”, odnosno, da biste bili uspešni u poslu, potrebno vam je i znanje i kompetencija i sposobnost donošenja teških i neprijatnih odluka, ali i vedrina karaktera, otvorena komunikacija i sposobnost pronalaženja kompromisa, razumevanja i vrednovanja individualnih vrednosti svakog u vašem radnom okruženju. Ukoliko ste na šefovskoj poziciji, ne možete se osloniti samo na “tvrde” veštine, ne možete samo “šefovati”, već je potrebno da pokažete da razumete i uvažavate svoje zaposlene i da ste spremni da na sve načine doprinesete dobroj radnoj atmosferi. Prosto rečeno, morate jednako vešto koristiti metod “štapa i šargarepe”. Ako samo postavljate zahteve i kažnjavate propustite, stvorićete rascep u kolektivu i nezdravu radnu atmosferu, dok će postavljanje zahteva uz obećanu nagradu dati mnogo bolje rezultate.
Ljudi su spremni da daju sve od sebe i da se dodatno potrude i kad “šargarepa” nije jednostavni novčani ekvivalent trudu. Za šefa koga poštuju, jer je vredan, pravedan, human i velikodušan i ume da pokaže radnicima da ih poštuje i ceni njihovo zalaganje, kolektiv će se dodatno potruditi i bez konkretne nagrade – samo zato što znaju da on to neće zaboraviti i da će uvek moći da mu se obrate, kad imaju neki problem i kad im treba pomoć.
