Izgaranje na poslu, napor da se dokažete, da ostvarite svoje ambicije, postignete ciljeve – valjda tako radi svako ko želi uspeh i postignuće. Ali, ako precenite svoje snage, dozvolite da vam posao postane život i izgubite balans u drugim sferama svog života, možete da zastranite. A ako pokušavate da date sve od sebe na svim planovima – pregorećete, niste robot. A i da jeste, pregoreli biste, pa bi vam bio potreban remont.
Znaci upozorenja
To se neće desiti preko noći, nećete se ugasiti kao sveća i prestati da funkcioniošete. Meseci i godine jurcanja i stresa skupljaju se i talože u vama, dovodeći vas neosetno do pregorevanja. To nije onaj jedan dan ili period kada vam nije ni do čega, posle čega opet dođete k sebi, pa nastavite istim tempom, već istrajno osećanje tereta, koje vam podriva i fizičku i psihičku snagu. Simptomi dugotrajnog nagomilavanja stresa i pretnje da ćete sagoreti, odnose se na fizičku iscrpljenost, kao i na osećanje teskobe, malodušnosti, bespomoćnosti. Stalno ste iznervirani, osećate se izolovano i zarobljeno i kao da ste otupeli i emotivno se isključili. Posao postaje mučenje i vi niste u stanju da ispunite sve zahteve svakog radnog dana.
Kada se tako osećate, u telu vlada vanredno stanje – hormoni stresa (adrenalin i kortizol) povišeni su i dodatno se iscrpljujete, neprekidno koračajući ivicom nervnog sloma, stalno osećate nervozu i ne uspevate da se opustite i umirite. Pokušavate sa hranom, alkoholom, drogama, lekovima za smirenje – ali to vas dodatno uništava i počinje da se odražava na organskom nivou. Glavobolje, nesanica, pad imuniteta, gojenje…
Ako prepoznajete ove simptome, nemojte ih zanemariti i gurati dalje, ne morate doći do sloma, da biste se zaustavili i počeli oporavak.
Kako da sprečite pregorevanje
Kad shvatite da će vas stres slomiti, potrebno je da preduzmete nešto, pre nego što to zaista iskusite. Najpre, predlažu stručnjaci, procenite svoje opterećenje poslom i pronađite načine da se rasteretite. Prosledite drugima ono što ne morate lično da uradite i nadgledate, ograničite sebi vreme koje provodite za računarom i pravite češće dnevne pauze. Tako ćete steći osećaj da možete da kontrolišete svoje vreme i svoj život, a dobro će vam doći podrška i razumevanje prijatelja i kolega. To predstavlja prvu pomoć, a dugoročna strategija se tiče postavljanja i poštovanja novih pravila.
Postavite sebi ograničenja
Završite posao u okviru radnog vremena – ako ga ne završite, ostavite za sutra, umesto da ostajete prekovremeno i silite sebe da nešto privedete kraju. Ne prihvatajte nova zaduženja dok ne završite ono što ste započeli, da biste mogli da se fokusirate na jednu stvar i da je na vreme završite. Morate takođe ograničiti i svoja primanja – ne možete se ubijati od posla, da biste dobro zarađivali, jer će vam ta zarada onda služiti za lečenje i rehabilitaciju, umesto za pristojan život, odmor i uživanje.
